To je za privredu bilo veoma važno, poručio je i naglasio da je uspostavljen most poverenja, te da sada njeni predstavnici znaju da će država pomoći ako se za tim ukaže potreba.
"Odluke koje smo donosili dogovarali smo zajedno sa privrednicima i slušali smo potrebe građana. Tako ćemo uraditi i kada je bilo koja druga kriza u pitanju. Mislim da smo kroz ovu krizu pokazali kako odgovorna država funkcioniše i napravili taj most poverenja između nas i privrede. Da će država Srbija biti tu da reaguje i da podrži kako bi se posledice neke druge krize, ako se pojavi, maksimalno umanjili", rekao je ministar finansija Siniša Mali na panelu posle predstavljanja Bele knjige za 2021. godinu Saveta stranih investitora koji je održan danas u hotelu Metropol, u Beogradu.Na skupu su učestvovali premijerka Ana Brnabić, koja je imala uvodno izlaganje, kao i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, predsednik Saveta stranih investitora Majk Mišel, Miroljub Labus, glavni urednik Bele knjige.
Mali je podsetio da je za privrednike najvažnije da nema šokova, da imaju predvidljivost u poslovanju, stabilnost kursa i drugih ekonomskih parametara.
"Posledice krize, kao što je ova sa kovidom, najbolje se ublažavaju brzom reakcijom. Srbija je to uradila i uspela je da da održi makroekonomsku stabilnost što je za privredu veoma važno", naveo je Mali.
Ministar je naveo da će se zajedno sa privredom analizirati i budući ekonomski događaji.
"Pratimo i zajedno sa njima gledaćemo kako da eventualno reagujemo i na efekte potencijalne energetske krize, na inflaciju takođe, ali kažem, u ovom trenutku rano je da izađem sa bilo kakvim merama i projekcijama", naveo je Mali.
Ministar je podsetio da se već godinama unazad uvažavaju preporuke investitora i struke po pitanju unapređenja poslovanja, a jedna od njih je i rasterećenje oporezivanja rada. On je podsetio da Ministarstvo finansija na tome radi već tri godine.
"Iz godine u godinu smanjujemo poreze i doprinose na rad, a gledamo kako da ceo poreski sistem pomerimo u tom pravcu da se više oporezuju rezultati koji su ostvareni iz poslovanja. Tako da sa te strane, ta otvorena komunikacija, dvosmerna ulica sa privredom, odgovornost koju smo preduzeli, poverenje koje smo napravili, bilo je nešto najvažnije", rekao je Mali.
On je dodao i da će Srbija, i pored osam milijardi evra podrške privredi i građanima, do kraja godine imati javni dug na nivou od 58,2 odsto u odnosu na BDP.
"A sa druge strane imaćemo 7 odsto privrednog rasta što govori o ispravnosti odluka koje smo doneli", naveo je Mali.
"Mislim da smo u poslednjih 18 meseci pokazali kako jednom odgovornom ekonomskom politikom i odgovornim potezima možemo da pružimo podršku i našoj privredi i građanima", naveo je Mali i dodao da mi sada imamo jednu od najviših stopa rasta privrede u Evropi ove godine, nezaposlenost koja se nije povećala, a u prvih deset meseci imamo 3,1 milijardi evra stranih direktnih investicija u našu zemlju.
Govoreći o budžetu za narednu godinu, istakao je da Srbija ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva, a jedan od važnijih su velike kapitalne investicije, kao jedan od stubova našeg razvoja.
Naveo je da je predviđeno 486 milijardi dinara iz budžeta za 2022. godinu za kapitalne investicije, a njima se upošljava građevinska industrija i celo okruženje čini atraktivnijim za ulaganja. Podsetio je da se od sledeće godine minimalna zarada uvećava za 9,4 odsto, da se penzije povećavaju za 5,5 procenata, plate u javnom sektoru u proseku za 7,3 odsto, kao i da se nastavlja smanjenje opterećenja na plate na teret poslodavaca.
Ministar Mali je podsetio da bez uspešne fiskalne konsolidacije ne bi bilo ni ovako dobre reakcije države. On je dodao da je u doba krize građanima i privredi bila potrebna brza reakcija, potreban je bio novac, niske kamatne stope, kao i da država svoje obaveze ispunjava u dan.
Mali je najavio i uvođenje novog sistema e-fiskalizacije, što će prema njegovim rečima, zajedno sa uvođenjem e-faktura doprineti boljoj borbi protiv sive ekonomije.
"Do danas smo na račune 15.000 firmi uplatili novac za subvencije za nabavku fiskalnih kasa. Uvođenje e-fiskalizacije privredu ne košta ništa, a prema podacima Privredne komore Srbije, godišnje joj štedi oko 10 miliona evra", rekao je Mali.
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je srpska privreda pod teškim okolnostima pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine pokazala izuzetnu žilavost i otpornost i istakla da je to zajednički rezultat privrede, privrednika i države.
Ona je navela da smo , uprkos pandemiji, uspeli da nađemo balans između zdravlja nacije, zaštite zdravstvenog sistema i zaštite ekonomije.
"Ako se posmatra kumulativni rast samo u periodu od 2020. do 2022. godine, odnosno period pandemije, biće viši od 10 odsto", rekla je Brnabić.
Dodala je da će samim tim biti najveći u Evropi.
"Mi ćemo ove godine u apsolutnom iznosu, naš BDP će preći 52 milijarde evra, verujemo da će biti oko 52,4 milijarde evra. To je neverovatna stvar, to je kreirana nova vrednost koju smo svi zajedno kreirali", kazala je premijerka.
Govoreći o ocenama iz Bele knjige, Brnabić je navela da je najbolji rezultat ostvaren u oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja i dodala da je upravo to oblast za koju se zalaže Vlada Srbije, odnosno da napravi ekonomiju koja se bazira na znanju i inovacijama.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, rekao je da 68 odsto firmi u Savetu stranih investitora dolazi iz EU i istakao da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije. Naglasio je da Srbija ima veoma pozitivne makroekonomske rezultate uprkos teškoj situaciji zbog kovida i čestitao našoj zemlji na tome. Istakao je i da je Srbija sve bliža EU i da je više od 60 odsto trgovinske aktivnosti naše zemlje je vezano za EU, odakle stiže i najviše stranih direktnih investicija, oko 68 odsto.
Žiofre je rekao da EU dosta ulaže u Srbiju, kroz 200 miliona grantova i kreditna sredstva Evropske investicione banke za infrastrukltirne projekte u Srbiji. Dodao je da EU želi više inovativnih proizvoda i sprovođenje zelene agende, kao novog modela rasta u budućnosti.
Predsednik Saveta stranih investitora Majkl Mišel je ukazao da nema povratka na stari način poslovanja, i da napredne tehnologije treba da postignu puni potencijal. Prema njegovim rečima, regulativa Evropske unije je tu, vlade su to prepoznale, a privatni sektor treba da pogura inovativnija rešenja na tom planu.
Savet stranih investitora (FIC) svake godine izdaje publikaciju Bela knjiga. U njoj je analizirano devet oblasti koje su izabrane kao prioritetne i date su preporuke usmerene na njihov razvoj kako bi se podržao privredni rast i poboljšao životni standard građana Srbije. U publikaciji za 2021. godinu u oblasti poreza se kao poboljšanje navode izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i usvajanje jedinstvenog Pravilnika za PDV, kao i činjenica da je Zakona o porezu na dobit pravnih lica usaglašen sa zakonima kojima se uređuju alternativni investicioni fondovi.
Bela knjiga je prvi put objavljena 2003. godine, kao sveobuhvatan skup preporuka za unapredenje poslovne klime u Srbiji u najrazličitijim oblastima.

Ostale vestiArhiva