Briselski „Centar za evropsku politiku“ smatra da „pošto nema istinskog napretka u proširivanju EU na Zapadni Balkan, niti valjanih rešenja za prevazilaženje temeljnih problema tog regiona, obećanja Evropske unije o podršci i zajedničkoj budućnosti sad već zvuče prazno…nejasno je kud to sad ide politika proširivanja“.
U analizi fondacije „Karnegi Evropa“ profesor na univerzitetu Oksford Dimitar Bečer ocenio je da, iako Zapadni Balkan nije izgubljen za EU, „Unija mora u mnogome sama sebe kriviti što gubi uticaj…a njen glavni cilj članstvo je postao njena ‘Ahilova peta’, jer ako vrata EU ostaju zatvorena, oni koji su vlast u regionu će se oglušivati o zahteve Brisela“.
Diplomatski izvori u Briselu prenose i zaključak upućenih u zbivanja na Zapadnom Balkanu da je u celom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije.
Kako primećuju, na vlasti u regionu su većinom autokratski vladari, neretko upleteni u korupciju, pa i kriminal, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu kojima održavaju vlast.
Njima, smatraju ovi izvori, u suštini odgovara odbojnost nekih članica EU i tamošnjih potencijalnih birača prema prijemu „siromašnih rođaka s ispruženom rukom“, jer ni sami ne žele da sprovedu norme i pravila posebno vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja pošto bi to značilo da lako mogu da izgube vlast, a i završe u zatvoru.
Neki ugledni centri za političke analize, poput berlinskog Instituta za bezbednost i međunarodnu politiku i rimskog Instituta za međunarodne poslove, misle da je zbog davanja prvenstva politici stabilnosti i otud gledanja kroz prste stasavanju autokratskih vlasti na Zapadnom Balkanu, politika ekonomske saradnje i posebno trgovine stalno išla na štetu regiona koji iz godine u godinu ima stalni trgovinski deficit s Unijom.
Otvoreno tržište Zapadnog Balkana mnogo više pogoduje ekonomskim interesima Unije i otud se postavlja pitanje i zašto bi se to u suštini menjalo, iako u poslednje vreme i zbog svetske strategije evropskih partnera u Vašingtonu, vlada uverenje da se ne sme dopustiti jačanje upliva Kine i Rusije u regionu.Evropski zvaničnici se stalno žale da na Zapadnom Balkanu u javnosti nema dovoljno informacija o tome šta je sve finansijski i kao pomoć EU dala regionu, ali se istovremeno u javnosti Evropske unije, niti u analizama Evropske komisije, nikad ne pokazuje kakve su zamašne koristi imali moćni izvoznici i banke posebno najbogatijih članica Unije od otvorenog tržišta i prelivanja dohotka iz regiona u EU.
Bilo je predloga, francuskih i nemačkih, pored ostalih, da se kandidatima koji stignu na vrata EU ponudi privremeno povlašćeno partnerstvo, dok se i sama Unija ne izvuče iz previranja i osposobi da onda, ako svi budu saglasni, primi novu članicu.
Jedan od analitičara „Karnegi Evropa“ Džon Kornblum, bivši američki ambasador u Nemačkoj i jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, navodi da „uz novog visokog predstavnika EU i novu nemačku vladu na vidiku, mora biti važno da se ispitaju sve opcije ‘nečlanstva’ koje bi pomogle da se učvrsti mir i osnaže civilna društva u Bosni, na Kosovu, u Srbiji“.
„Stalna inostrana pomoć i ekonomska podrška će biti od životne važnosti, a mnogo aktivnije angažovanje“, kako je uveren Kornblum, „Amerike i Rusije će u tima nastojanjima biti veoma značajno“.
Evropska unija je mahom birokratsko-tehničkim postupkom dugih pregovora o članstvu i sprovođenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i žmurenjem na urušavanje demokratije zarad stabilnosti regiona i sama delom kriva za nepovoljan razvoj u regionu.
Tačno je međutim, smatraju funkcioneri i analitičari u Briselu, da zasad jedino opipljivo oruđe mogu biti znatno snažnija finansijska podrška i namenske investicije, ali uz nužno objedinjavanje regionalnog tržišta koje je tek u povoju.
Evropske diplomate i stručnjaci istraživačkih centara istovremeno predočavaju da je povrh poželjnog ekonomsko-socijalnog snaženja regiona na srednji i duži rok, u celom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije, dok su na vlasti većinom autokratski vladari, neretko ogrezli u korupciju, pa i kriminalu, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu, a to pogađa i glavne ciljeve stabilnosti i bezbednosti koje EU želi da postigne na Zapadnom Balkanu.
Evropski komesar za proširivanje Oliver Varheji je ovih dana izjavio da Evropska komisija podržava proširivanje, „jer je ulazak Zapadnog Balkana u članstvo geostrategijsko ulaganja u mir, bezbednost, stabilnost i ekonomski boljitak cele Evrope“.To čelnici institucija EU i većine vlada Unije stalno ponavljaju, ali su analitičari evropskih instituta skoro jednoglasni u ubeđenju da u to malo ko više veruje na Zapadnom Balkanu.

Ostale vestiArhiva