Dačić će referendum radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava raspisati nakon završetka posebne sednice parlamenta, večeras u 18:45, najavljeno je iz Skupštine Srbije.
Referendum bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da bude raspisan za 16. januar.U parlamentu je u toku objedinjena rasprava o Predlogu Akta o promeni Ustava Srbije, Predlogu Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i o Predlogu odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, čije usvajanje će omogućiti promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa.
Ministarka pravde Maja Popović izrazila je očekivanje da će danas parlament usvojiti sve predloge kako bi moglo da dođe do promene Ustava, a o čemu će građani konačni sud dati na referendumu.
Navela je da čvrsto veruje da će poslanici dvotrećinskom većinom usvoji akt o promeni Ustava i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje, što je, kaže, važno za građane Srbije ne samo zato što to traži EU, ili neka međunarodna organizacija.
Dodala je da je promena Ustava u oblasti pravosuđa uslov za dalju reformu pravnog sistema, a koja će između ostalog omogućiti bolje ocene i napretka Srbije u procesu evrointegracija
Popović je podsetila na razloge za promenu Ustava, koje imaju za cilj između ostalog povećanje pravne sigurnosti građana, pravnu zaštitu i suđenje u razumnom roku.
Rasprava - podsticaj da građani izađu na referendum
Ministarka pravde Maja Popović izrazila je danas očekivanje da bi današnja rasprava u parlamentu, kvalitetni argumenti za i protiv akta o promeni Ustava i Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje, mogli da podstaknu građane da odluče da izađu na referendum, a potom i da glasaju za ustavne promene.
Predsednica Odbora za ustavno pravo i zakonodavstvo, Jelena Žarić Kovačević, takođe je ocenila da je rasprava ujedno i poziv građanima da se zainteresuju da učestvuju u ovako važnom procesu promene Ustava.
Ovo je poziv da se građani zainteresuju i da nam pomognu da sprovedemo reforme i da svi zajedno kreiramo budućnost, rekla je Žarić Kovačević i naglasila da su referendum i izbori prilika za to a ne blokade puteva.
Popović je podsetila na razloge za promene Ustava, koje imaju za cilj, između ostalog, povećanje pravne sigurnosti građana, pravnu zaštitu i suđenje u razumnom roku.
"Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23. Promene ustava u oblasti pravosuđa uslov su za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta politike Evropske unije", rekla je Popović.
Srbija, kako je dodala iz tog razloga posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23 a tiču se pravosuđa i osnovnog prava.
U interesu građana je da imamo pravosuđe koje je nepristrasno, stručno, odgovorno i efikasno. Takvo pravosuđe možda će najbolje da štiti ustavnom zajamčena prava i slobode naših građana, i sudi pravično i u razumnom roku.
Samo takvo pravosuđe je pravosuđe u koje će građani imati poverenja, rekla je ona.
Prema njenim rečima, ako dođe do promena Ustava, to će značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u EU, rekla je i naglasila da čvrsto veruje da će Skupština Srbije dvotrećinskom većinom usvojiti akt o promeni ustava i ustavnog zakona za njegovo sprovođenje, što je važno za građane Srbije, ne samo zato što to traži EU, ili neka međunarodna organizacija.
Prema njenim rečima, napredak u oblasti vladavine prava uslov za otvaranje klastera i dodala da se nada da će Evropska komisija to znati da ceni.
Sličan stav je imao i poslanik Žarko Obradović koji je ocenio da će promene Ustava ubrzati put evrointegracija i da će se ceniti sve što Srbija čini, a što do sada nije bio slučaj.
Ministarka je naglasila da se promenama politika isključuje iz izbora sudija i predsednika sudova i javnih tužilaca, te da Predlog akta o promeni Ustava predviđa da sudije bira Visoki savet sudstva.
VŠ ubuduće će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz redova istaknutih pravnika koje skupština bira na predlog Odbora i posle sprovedenog konkursa, dvotrećinskom većinom glasova poslanika i predsednika Vrhovnog suda, na predlog Odbora.
Visoki savet tužilaštva ubuduće će imati 11 članova, petoro iz reda javnih tužilaca, četvoro bira skupština na predlog Odbora dvotrećinskom većinom. Članovi po položaju biće ministar i vrhovni javni tužilac.

Ostale vestiArhiva