Vesti
Svet
16 godina vladavine i greške popularne muti: Ovo su neki od propusta Angele Merkel dok je bila kancelarka Nemačke
04.01.2022. 02:00
Izvor: Kurir
16 godina vladavine i greške popularne muti: Ovo su neki od propusta Angele Merkel dok je bila kancelarka Nemačke
Izgradila je imidž odgovorne i pragmatične političarke, a svojevremeno su je zvali ''Kraljica Nemačke'', pa čak i ''Carica Evrope'', kao i ''Muti'' (majka), ipak nakon tokom 16 godina dok je bila kancelarka Nemačke napravila je brojne prospuste i nije sve bilo tako i idealno tokom ''njene vladavine''.
''Kruna'' na glavi Angele Merkel nije uvek bila stabilna, otkad je reakcija na njenu politiku ''otvorenih vrata" prema izbeglicama dala vetar u leđa krajnjoj desnici i 2017. godine dovela do najgorih izbornih rezultata njene stranke u poslednjih 70 godina, piše BBC na srpskom. Ono što je izgledalo kao bogom dano - kancelarka kao lider najveće privrede u Evropi - dovedeno je u sumnju tokom teških i veoma dugih pregovora o postizbornoj koaliciji, što se pokazalo kao najveća kriza u njenoj dotadašnjoj karijeri.Na kraju je uspela da postigne dogovor i obezbedila sebi četvrti petogodišnji kancelarski mandat. Moć ove konzervativne političarke je možda tada oslabila, ali je kao ličnost uvek bila veoma popularna. U atmosferi sve veće nestabilnosti u Evropi i šire, mnogi je i dalje vide kao najvažniju ličnost u odbrani liberalne demokratije na starom kontinentu. Stručnjaci su tada smatrali da će Merkel preživeti i krizu, izazvanu katastrofalnim rezultatima CDU i njenih partnera na regionalnim izborima.
Na kormilu Nemačke kroz finansijsku krizu
Merkel su na početku karijere opisivali kao provincijalku bez harizme i pomalo staromodnu, što je ona pokušala da promeni raznobojnom garderobom i novom frizurom. Ponovo se udala 1998, za profesora hemije Joahima Sauera. Njena prva vlada bila je nelagodna ''velika koalicija"'' sa umereno levim socijaldemokratama (SDP). Zatim je između 2009. i 2013. godine vladala uz pomoć liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP).Kada se u Evropi rasplamsala finansijska kriza, Merkel je prepisala drastične rezove budžeta i strog nadzor nad potrošnjom kao lek za hronične dugove južnoevropskih zemalja, čime se nametnula kao simbol fiskalne štednje. Kritikovali su je zbog toga što je oklevanjem da pristane na reprogram dugova oslabila kredibilitet evrozone, ali kada je Nemačka postala glavna "blagajnica" za reprogram, kancelarka se nametnula kao vodeća sila u obnovi poverenja u evro.
Demonstranti u Grčkoj i Španiji su krivili Nemačku zbog mera štednje koje su im bile nametnute i ponekad poredili Merkel sa Hitlerom. Ali nemačka ''žilava'' privreda, niska stopa nezaposlenosti i jak izvoz godinama su joj podizali popularnost kod kuće, gde su je skoro svi videli kao par sigurnih ruku u teškim vremenima.
Njena druga vlada se raspala 2013, kada FDP nije uspela da osvoji nijedno poslaničko mesto, ali je ostala kancelarka tako što je ponovo ušla u koaliciju sa SDP. Vremenom je ublažila odnos prema merama štednje. U intervjuu za BBC iz juna 2013. zagovarala je veću pokretljivost radne snage, kako bi se odlaskom što većeg broja mladih na rad u druge zemlje EU smanjila nezaposlenost.
Merkel otvara vrata
Masovni priliv izbeglica u zemlju sa najuspešnijom privredom u Evropi se za kancelarku Merkel ispostavio kao najveći izazov u karijeri. Još u junu 2015. mnogi su je optužili da je bezosećajna, nakon što je nespretno pokušala da uteši devojčicu koja je dve godine čekala boravišnu dozvolu u Nemačkoj. Dok je broj pridošlica rastao, naredila je da se otvore granice i tako privremno suspendovala evropski propis koji obavezuje azilante da azil traže u prvoj zemlji članici EU u koju uđu.
U Ujedinjenim nacijama su joj aplaudirali zbog humanosti, a časopis ''Tajm'' ju je proglasio za ličnost godine i de fakto lidera EU. Njenu poruku ''rešićemo to" - "wir schaffen das" - primili su k srcu milioni Nemaca. Međutim, politika ''otvorenih vrata" se nije svima svidela i krajnje desničarska, populistička Alternativa za Nemačku (AfD) se stavila na čelo otpora.Ono što je počelo sa antimuslimanskim protestima u Lajpcigu i Drezdenu, na istoku zemlje, brzo je preraslo u glavnu političku struju. Seksualni napadi izbeglica na žene tokom novogodišnjeg slavlja u Kelnu, praćeni terorističkim napadima islamista u više nemačkih gradova tokom leta, okrnjili su kancelarkinu reputaciju. Merkel nikada nije otvoreno priznala da je pogrešila, ali je izjavila da bi, da može, „vratila časovnik mnogo godina unazad" kako bi Nemačku bolje pripremila za priliv pridošlica.
Korona virus, Nemačka i Merkelova
Ne viđa se često da neki svetski lider preuzme krivicu. U redakcijama širom Evrope, novinari su bili zbunjeni kada je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila da povlači odluku o uvođenju strožih anti-kovid mera za Uksrs koju je donela 30 sati ranije ove godine. Ne samo da se Merkel izvinila, već je tražila i oproštaj od Nemaca: ''Ovo je samo moja greška, rekla je tada kancelarka. Kada se slegao prvi utisak iznenađenosti i zbunjenosti, nemački novinari su počeli uglavnom da pozitivno da komentarišu ovakav potez. ''Poštovanje!", glasio je naslov u tabloidu Bild.
Tagešpil je Merkel ilustrovao u biblijskoj odori, ispod krsta sa naslovom ''Merkel kulpa'', piše BBC na srpskom. Opšti utisak je javnosti, čini se, bio je da je Merkel napravila grešku i ispravno postupila kada je to priznala.
U Nemačkoj su, inače, tokom Uskrsa prodavnice zatvorene tri dana. Merkel se sa regionalnim liderima dogovorila da produže broj dana kada je sve zatvoreno na pet. Ali taj plan je navodno naljutio privrednike i preduzetnike koji su bili zabrinuti zbog logističkih pitanja.
Predstavnici brojnih lanaca supermarketa upozorili su vlasti da bi čak police sa robom mogle da budu prazne neko vreme ako se usvoji plan. S obzirom na prilično haotičan način na koji se Nemačka borila i bori sa pandemijom korona virusa, logično je pretpostaviti da bi mnogi stanovnici Nemačke samo na kratko gunđali i zavrteli glavom u znak negodovanja da je plan odbijen na manje dramatičan način. Takođe, u novembru je istakla da je u Nemačkoj situacija sa koronom dramatična i zatražila je bržu distribuciju treće doze vakcina, uz poziv osobama koje ne žele da se vakcinišu da promene mišljenje.
Nekoliko dana kasnije, odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je na dodatne mere protiv korona virusa kako bi se zaustavio jak talas infekcije u toj zemlji, preneo je tada AFP.
U obraćanju medijima dan nakon što je budući kancelar Olaf Šolc predstavio svoju novu vladajuću koaliciju, predvođenu levom centrom koja treba da stupi na dužnost sledećeg meseca, Merkel je rekla da je ''svaki dan bitan'', jer Nemačka nastavlja da obara dnevne rekorde zaraženih korona virusom. -Potrebno nam je više ograničenja kontakata, rekla je tada Merkelova. Merkelova je u poslednjem nastupu pred predstavnicima medija nemačkog glavnog grada apelovala na sugrađane da se vakcinišu: “Što je više ljudi vakcinisano, to smo slobodniji”.
Opomena – pandemija nije završena
Opomenula je da se situacija može bitno pogoršati jer broj zaraženih ponovo brzo raste. Angela Merkel se posebno obratila onima koji još oklevaju sa vakcinom: -Svaka vakcina je mali korak prema većoj zaštiti svih, rekla je i naglasila da je svako pojedinačno vakcinisanje važno. Istovremeno, nemačka kancelarka je pohvalila akciju vakcinisanja u Nemačkoj, navodeći da je po međunarodnim merilima zemlja postigla visok tempo vakcinacije. Ona je dodala da je bilo ispravno da se vakcina naruči isključivo u okviru Evropske unije.
Propusti uprkos ličnom angažovanju
U oblasti zaštite klime i klimatskih promena nemačka kancelarka je priznala neke propuste. Rekla je da mereno ciljem da se svetsko hlobalno zagrevanje zadrži na dva stepena, u njenom mandatu se “nije puno dogodilo”, piše Dojče vele. Kako je tada govorila tempo rada na tom polju mora da se poveća. Angela Merkel je istovremeno naglasila njen lični angažman na zaustavljanju globalnog zagrevanja.
-Smatram da sam uložila mnogo energije u zaštitu klime. Ali uprkos tome sam dovoljno sposobna da na osnovu naučnog razuma vidim, da objektivne datosti više ne dozvoljavaju da se dalje ide dosadašnjim tempom, već da se mora ubrzati, istakla je.
Angela Merkel je kao ministarka prirodne sredine u Kolovom kabinetu 1990ih ceo mandat provela govoreći o klimatskoj krizi kao "globalnom izazovu".
Zanimljivo, ali su njena dostignuća po ovom pitanju prilično mešovita.
Odluka da smanji oslanjanje na nuklearnu energiju bila je nešto što je Merkel nasledila od prethodne vlade socijaldemorkata i Zelenih. U početku, Merkel je naizgled odustala od te ideje da bi joj se ponovo vratila posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. Nemačka je sada na putu da zatvori preostalih šest nuklearnih elektrana do kraja 2022. godine.

Kritičari kažu da je "nuklearni izlazak" povećao zavisnost Nemačke od "prljavog" uglja i gasa, dok pristalice smatraju da će to dovesti do procvata izvora obnovljive energije koji se drugačije ne bi dogodio.

Stručnjak za klimatsku politiku na Univerzitetu Sarland, Uve Leprih se slaže sa optimistima. Balansiranje nuklearne energije i obnovljivih izvora u istoj energetskoj mreži bilo bi izuzetno teško i usporilo bi zelene inovacije.

Umesto toga, Nemačka je nekoliko godina delovala kao da želi da postane zeleni šampion sveta. Na vrhuncu buma solarne energije, nemačke kompanije koje su proizvodile foto module činile su 20 posto globalnog tržišta. U godinama posle Fukušime, broj vetrenjača dramatično je porastao a struja dobijena iz vetra udvostručila se na 106TWH u roku od šest godina.

Kako je nemački "energetski pokret" ubrzavao, tako je vlada Angele Merkel pokušala da ga uspori. Obnovljiva energija mora da preraste režim sufinansiranja i nauči da se sama finansira, naveo je njen kabinet.

Od 2017. godine, "farme vetra" više ne dobijaju sredstva, već moraju sami da se prijave za sufinansiranje na aukcijama.

Broj novih vetrenjača je od tada dramatično opao. Od 2018. do danas u Nemačkoj je podignuto 1728 novih turbina, manje nego samo u 2017. To usporavanje sada bi moglo da ugrozi cilj da obnovljiva eneregija pokriva 65 posto potreba zemlje do 2030. godine.

Nesklonost vlade da agresivno podržava nove tehnologije dovela je do toga i da proizvodnja solarnih panela uspori i primat da Kinezima.

-Nemci se plaše sopstvene hrabrosti, kaže Leprih.

-Vratili smo se energiji devedesetin i ignorišemo nove tehnologije koje su mogle da nam pruže alternativne načine čuvanja energije. Pod Merkelovom, Nemačka je izgubila nekadašnji status lidera obnovljive energije i sada su Danska i Holandija preuzele primat, zaključio je on.

Bilo kako bilo, Merkelova je otišla u zasluženu penziju nakon što je 16 godina bila kancelarka Nemačke, nasledio ju je Olaf Šolc, koji je bio ministar finansija u prošloj koalicionoj vladi, a i predsednik je nove koalicione vlade koju čine njegova Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).