U sektoru rudastva zadržan je, kako je navedeno, vrlo visok rast, u januaru međugodišnje 30,6 odsto, zahvaljujući porastu eksploatacije ruda metala koja je više nego utrostručena i porast iznosi 230 odsto.
„U januaru i februaru međugodišnji rast u sektoru rudarstva je 37,5 odsto, a u tome eksploatacija rude metala povećana je za 271 odsto“, navodi se u analizi MAT-a.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u februaru 2022. godine iznela je nešto više od pet milijardi evra, što je za 41 odsto više nego u istom mesecu 2021. i to je apsolutno najveća vrednost razmene u jednom mesecu, ali je naglo povećan uvoz.
Izvoz je za dva meseca ove godine međugodišnje povećan za 28 odsto, a uvoz za 51,7 odsto, pa je deficit u februaru bio 1,072 milijarde evra.
Najbrže raste uvoz energije koji je u februaru 2022. dostigao vrednost 92 odsto iznad proseka prethodne godine, a slede trendovi uvoza intermedijarnih proizvoda sa 23 odsto.
„U prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je više nego dvostruko premašio rast vrednosti izvoza, a glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, koksa, naftnih derivata, hemijskih proizvoda i ektrične energije. U tim iznosima nije razdvojen uticaj povećanih cena i uticaj formiranja rezervi“, navedeno je u MAT-u.
Deficit tekućeg računa u januaru 2022. godine iznosio je 141,7 milion evra, a u istom mesecu prethodne godine zabeležen je suficit u iznosu od 249,8 miliona evra.
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u januaru 2022. godine iznosio je 125,9 miiona evra, što je za 110,2 miliona evra ili za 46,7 odsto manje.
U budžetu Srbije u februaru deficit je iznosio 44,7 milijardi dinara, što je za 38,9 milijardi viši deficit u poređenju sa februarom 2021. godine.
Prosečna bruto zarada u januaru 2022. godine iznosila je 97.877 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 70.920 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada i prosečna neto zarada za januar 2022. godine nominalno su veće za 12,4 odsto, a realno za 3,9 odsto.
U januaru i februaru 2022. međugodišnja inflacija je bila 8,3 i 8,8 odsto u Srbiji, a 5,6 i 6,2 odsto u EU. U poređenju sa Srbijom višu međugodišnju inflaciju imale su Belgija (8,5 odsto), Poljska (8,7), Češka (8,8), Estonija (11) i Litvanija (12,3) u januaru, a Belgija (9,5), Češka (10), Estonija (11,6) i Litvanija (14) u februaru.
U ovom trenutku, prema oceni stručnjaka te publikacije, nije moguće precizno prognozirati dinamiku privredne aktivnosti u predstojećem periodu jer će sankcije Rusiji, sa povratnim dejstvom i na EU, delovati na tokove snabdevanja sirovinama i proizvodnim komponentama, na mogućnosti izvoza, cene i mogućnosti nabavke energenata, cene hrane.

Ostale vestiArhiva