Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije „Libek“ je izjavio da je pitanje – ne koliko će biti dobar potez Srbije, nego najmanje loš potez od svih mogućih.
„Mi možemo da biramo od sankcija šta bismo uveli, najbolje bi bilo da nisu najoštrije, da se odnose na primer, na poslovanje nekih kompanija, ili oligarha, ali s druge strane, mi ne znamo kakva će biti reakcija Rusije“, navodi Gajić.
Predsednik Srbije danas se u Berlinu prvi put sastaje sa nemačkim kancelarom Šolcom, a na stolu su aktuelne teme: rat u Ukrajini, region, ekonomska situacija, bilateralni odnosi. Ali u Berlinu je danas i Aljbin Kurti. Preuzima li Nemačka kormilo u dijalogu Beograda i Prištine? Da li će Vučić „biti stavljen pred izbor: da se Srbija ili pridruži EU sankcijama Rusiji, ili da EU suspenduje pristupni proces? Ostaje li Nemačka ključni ekonomski partner Srbije?
„Ovo su politički kontakti na najboljem nivou, iako bi po našem Ustavu predsednik trebalo da ima malo podređeniju ulogu u vođenju spoljne politike, u odnosu na ono što viđamo poslednjih godina. To je samo jasan signal da Nemačka zna gde leži glavni politički centar moći u Srbiji. Verovatno su na stolu neke važne teme“, kaže Gajić .Dodaje da se razgovori vode inače i neformalnim kanalima.
„Ovo je samo jedan od kanala komunikacije. Videćemo kakvi će biti rezultati, da li ćemo dobiti nešto više od standardnih diplomatskih izjava o razmeni mišljenja i nekom razumevanju“, navodi Gajić.
Prema njegovim rečima, iz samih izjava predsednika Srbije vidi se zaokret u odnosu prema Rusiji.
„Vidimo zaokret od toga da toga da se nikada neće uvoditi sankcije Rusiji, šta smo slušali pre nekoliko godina, do toga da niko normalan neće reći da nikada neće uvesti sankcije Rusiji, od pre par meseci, do toga da mediji za koje kažu da zavise od mišljenja iz sedišta SNS-a, sada pripremaju teren i Rusija se ne predstavlja kao veliki zaštitnik Srbije, već realnije, da je sila koja ima svoje interese koji su njoj najvažniji“, ocenjuje Gajić.
I dodaje – zaokret je vidljiv, ali je pitanje šta Srbija može da dobije zauzvrat.
„Srbija se ne reformiše dovoljno brzo. Mi se zapravo pravimo da se reformišemo, a EU se pravi da nam veruje da mi to zaista radimo“, kaže.
Nemanja Rujević, komentarišući izjavu poslanika Bundestaga Josipa Juratovića, da Srbija ne moće više da sedi na dve stolice, kaže da je to verovatno tako.
„S tim što mi pojma nemamo šta znači – ne možete više da sedite na dve stolice. Da li znači, na primer, ne možete više da uvozite ruske energente. Ja pretpostavljam da to to ne znači. Vučić je u Berlin ispraćen, ja bih rekao, infantilnim raspravama u Srbiji koje su crno-bele, sankcije da ili ne. I sad imate ovaj jedan deo opozicije, a Boga mi i medija, koji kažu – sankcije da, Srbija mora da pokaže privrženost EU i ostale floskule, a imate i ove druge koji valjaju druge floskule – Kosovo nam štite i slično“, navodi Rujević.
A prostor za neke mere je, po njegovom mišljenju, veliki.
„Prostor za sankcije je toliko veliki i toliko ima nijansi, da ja mislim da je Vučić otišao u Berlin da se obavesti šta se tačno očekuje od Srbije i da politički trguje sa Šolcom, odnosno Zapadom i EU. Gospodin Gajić je se dotakao ekonomskih aspekata, kako je Srbija dobila izuzeće da uvozi naftu, jer je u UN glasala kako treba“, dodao je Rujević.
Ni on ne može da kaže šta je konkretno „na stolu“ u Berlinu, ali…
„Možemo da znamo da je Olaf Šolc hladan, racionalan, čovek koji razume šta znači uvoz energenata, šta znači cena, sam je na udaru kritika u Nemačkoj da nije dovoljno odlučan, da nije dovoljno brzo počeo da isporučuje oružje Ukrajini. Tako da će on sigurno imati dovoljno razumevanja za to da Srbija ne može bez ruskog gasa u ovom trenutku, ali načelna poruka je da ne može da se sedi na dve stolice“, naglasio je Rujević.
Razne mere sankcije Rusiji uporedio je sa „švedskim stolom“.
„To je kao neki švedski sto, ali nije baš da možeš da uzmeš šta god hoćeš, ima jedan koji te tu sprovodi pa te upravlja, kaže – ovo baš ne možeš, a ovo moraš. U Briselu se zaključuje šesti paket sankcija Rusiji, a bilo je tu raznih izuzetaka. Evo i sad se priča da neke zemlje neće prestati da uvoze rusku naftu, Italija želi da izvozi modne proizvode. Verovatno bi to bilo dopušteno i Srbiji. Niko nikada nije rekao, niti će reći – morate sve sankcije da primenite ‘jedan kroz jedan'“, pojašnjava Rujević.
Ali će neke mere, Srbija, ipak, morati da uvede, kazao je.Na pitanje da li onda Šolc takav odgovara Vučiću za „pregovore“, Rujević odgovara da Šolc razmišlja potpuno kao bivša kancelarka Angela Merkel.
„On bi u normalnim okolnostima bio muška verzija Angele Merkel, potpuno isto razmišlja, dolazi iz stranke koja je decenijama gajila politiku probližavanje istoka kroz trgovinu… Šolc jeste čovek koji može da razume te stvari, ali je takođe dosta pritisnut. On za sada zna da građani dele njegove strahove od Trećeg svetskog rata, dok su političari i mediji mnogo ratoborniji nego Šolc“, kazao je Rujević.
Gajić, međutim, kaže da Vučiću Šolc manje odgovara od Merkel.
„Sigurno manje nego Merkel, jer je SNS u evropskim okvirima partnerska partija, u okviru EPP, sa nemačkom partijom CDU i sestrinskom CSU. Bilo bi mu lakše da pregovara sa starom koalicijom nego što je sada sa novom, gde su i Zeleni i FDP, koji imaju manje pragmatične, a više ideološke stavove po određenim pitanjima. Tako da je Srbija diplomatski u nesto težoj poziciji nego ranije, ali da to nije posebno promenjeno, zato što je nemačka politika jedan uhodani brod kome se po malo menja kurs, umesto da se to radi na neki eratičan način“, rekao je Gajić.Gajić kaže i da ne vidi šta bi nemačka, odnosno EU, mogle da ponude Srbiju kao „šargarepu“.
„Jasno iz posete da je deo razgovora posvećen situaciji na Zapadnom Balkanu, van sukoba Rusija-Ukrajina, tu je pitanje Kosova i regionalne saradnje, ali EU nema šta puno da ponudi sad Srbiji. Mi možemo da biramo od sankcija šta bismo uveli, najbolje bi bilo da nisu najoštrije, da se odnose na primer, na poslovanje nekih kompanija, ili oligarha, ali s druge strane, mi ne znamo kakva će biti reakcija Rusije, moramo da pregovaramo o ceni gasa i nafte“, kaže Gajić.
Tako da je, prema njegovim rečima, pitanje – ne koliko će biti dobar potez Srbije, nego najmanje loš potez od svih mogućih.
„Za Srbiju bi bila ‘atomska bomba’ recimo ukidanje bezviznog režima, ali o tome niko ne govori, iz prostog razloga što je Srbija u poziciji jedne ‘falične udavače’, ne možeš sad Srbiju ni da guraš predaleko od sebe ako si EU i ako si pametan, jer si baš krenuo u ovo s ciljem da zapušiš na Balkanu rupe kroz koje ulazi ruski uticaj. Ako Srbiju guraš od sebe, onda nisi uspeo u tome“, naglasio je Rujević.
I Rujević kaže da je to odnos štapa i šargarepe.
„Ali, zapravo šargarepu ne vidimo. Pitanje je šta EU dodatno Srbiji i državama regiona nudi kako bi ostale na evropskom putu, jer proširenje EU ne da nije tema, nego je veliko pitanje da li će ikad više biti tema sa notornim kočničarima poput Emanuela Makrona i drugim populistima koji ne žele da se EU širi zbog svoje političke scene. Šolc ne spada u te političare. Da je do njega, on bi verovatno bio za politički i brže proširenje EU. Na stranu što zemlje regiona uopšte nisu spremne da uđu u EU“, kazao je Rujević.

Ostale vestiArhiva