Tržište hrane u Srbiji je stabilno, snabdevenost je dobra, a najveća briga je uvezena inflacija, te borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet, istakla je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić, koja uverava da se pad cena očekuje u drugoj polovini godine.Ona je podsetila da je do 28. juna na snazi uredba Vlade Srbije o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica i najavila da će ponovo robne rezerve reagovati sa dodatnih 23.000 tona brašna ka pekarskoj industriji po subvencionisanim cenama od 33 dinara po kilogramu brašna.
- Ponovo imamo još jednu meru da bi se tržište zaštitilo. Tržište u Srbiji je stabilno, pogotovu kada govorimo o tržištu hrane, a snabdevenost je dobra. Stanje u robnim rezervama je dobro i pod kontrolom - rekla je Matićeva za RTS.Kada su u pitanju cene, ona očekuje da od polovine godine krene stabilizacija, a sa padom inflacije počeće se u drugoj polovini godine. - Mislimo da će doći do stabilizacije tržišta i da će cene padati krajem godine - istakla je ministarka Matić.
Kada je reč o cenama mesa, Matićeva je navela da su te cene u Srbiji i pre krize, rata u Ukrajini i kovida bile više nego u regionu, kao i da na njih utiče skok cena energenata i žitarica.
Ministarka je naglasila da je najveća briga pre svega uvezena inflacija i borba sa inflacijom ostaje najveći prioritet.
- Uvezena inflacija nije samo naša briga, i Evropa i svet pokušavaju da je stabilizuju, a ono što u najvećoj meri doprinosi skoku inflacije jeste problem sa energentima - rekla je Matićeva i podvukla da mera koje preduzimamo kao država - NBS i Ministarstvo finansija i uredbe su bile u cilju zaštite potrošača i kontrole inflacije.
Agroanalitičar Milan Prostran saglasan je da je poskupljenje energenata najviše uticalo na rast cena proizvoda, posebno poljoprivrednih koje su u tesnoj korelaciji sa godišnjim rodom i sa cenama gasa. Takođe, on smatra da će nakon 28. juna, kada ističe Vladina uredba o ograničenju cena osnovnih namirnica, cene imati tendenciju daljeg rasta.- Teško je projektovati da li će doći do smirivanja tržišta, jer nam sve to zavisi od proizvodne godine - da li će biti dovoljno uljanih kultura, pšenice, za naše i izvozne potrebe. Niko ne može da predvidi da li će i dalje rasti cena hrane zajedno sa rastom svih sirovina - zlata, bakra, gasa - rekao je Prostran za Kurir, ali dodao da ga ohrabruje to što je u okolini Vršca video mnogo obrađenih njiva koje su godinama ranije bile neobrađene.
Prostran se osvrnuo i na sporadične nestašice šećera na rafovima u marketima.
- Sada je neko pustio buvu da će biti nestašice šećera, i ljudi su navalili da kupuju i ispraznili rafove. Tako ljudi u kući imaju rezerve, a rafovi prodavnica tek poneki džak šećera od 10 kilograma. Takođe, treba da se izvuku sve robne rezerve i da se vidi gde je zapelo, kod trgovaca ili proizvođača - rekao je on, ističući da bi Vlada trebalo da šećer izbaci sa liste namirnica kojima se ograničava cena, pa makar on i poskupeo, ali da ga bude:
- Šećer nije neophodna životna namirnica, kao uljarice, pšenica. Kada se stanje sa šećerom sredi njegovim skidanjem sa te liste namirnica, doći će do smanjenja naboja na tržištu.

Ostale vestiArhiva