Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa: proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija, pa čak i perionice veša, već imaju probleme i strepe od prekida rada. Kažu, i pre briselskog dogovora o štednji srezali su potrošnju, a za prelazak na drugo gorivo treba im vreme."Troškovi su ogromni, takve mere, to nije nešto što možemo da sprovedemo za pola godine ili godinu dana. Preduzeli smo razne mere i već uštedeli i do 20 odsto gasa, možemo da upravljamo elektranom samo ako imamo obezbeđeno snabdevanje. Ne možemo delimično da zatvorimo postrojenje, za nas je to uključeno ili isključeno", rekao je Jan Ekerskorn, direktor kompanije "Cinkpauer Mekenhajn".Baltička berza struje ove sedmice je eksplodirala – struja u jednom času dostigla cenu od neverovatnih 4.000 evra za megavat-sat.
Prosečna cena za Litvaniju bila je rekordnih gotovo 830 evra, pa je zemlja pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije. U strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.
"Treba pokrenuti ovaj problem na evropskom nivou. Ali ovo je samo jedan faktor. Drugi faktor je što trenutno, jednostavno fizički ne proizvodimo dovoljno struje. Država bi mogla da sve kapacitete i one što malo više zagađuju, kao što su gas i mazut – vrati na tržište", naveo je Andrijus Romanovskis, predsednik litvanske poslovne konfederacije.
U Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.
"Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima", rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.
Ekonomisti ocenjuju da je povećanje dotacija kontraproduktivno, jer će dovesti samo do veće potrošnje struje.

Ostale vestiArhiva