Pomoćnik ministarke za rudarstvo i energetiku Zoran Ilić izjavio je juče da su cene ogreva u Srbiji znatno povećane zbog smanjene proizvodnje uglja u državi, kao i da Srbija sada uvozi između sedam i osam odsto potreba za ugljem. Ilić je na debati „Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji” u beogradskom prostoru „Miljenko Dereta” rekao da, kada je u pitanju energetsko siromaštvo, vlada mora da reaguje i pomogne najugroženijim građanima i dodao da veruje da će se to i desiti, prenosi Tanjug.
Naglasio je da je, sa druge strane, vlada trenutno u tehničkom mandatu i da više nije u mogućnosti da donosi podzakonska akta pet ranije donetih zakona, osim onih koja su bila prethodno oročena. Pomoćnik ministarke je naveo da je energetska kriza osnov današnje ozbiljne privredne krize, prema njegovim rečima, „krize po svim segmentima” i kazao da siromaštvo u Srbiji nije ublaženo u meri u kojoj je prikazan privredni rast. „Naravno da to treba da prati jedno drugo, ali jednovremeno se i ne dešavaju. Energetika je zaista osnov privrednog rasta i sve ono što se prethodnih godina dešavalo sa privrednim rastom zahtevalo je ozbiljno povećanje količine energenata koje smo uglavnom uvozili”, dodao je Ilić.
Viši saradnik za socijalna i ekonomska pitanja UGS „Nezavisnost” Zoran Ristić naglasio je da je njegov sindikat više puta ukazivao vladi da radnici sa minimalnim zaradama vrlo brzo neće moći da plate energente i hranu, navodeći da 47 odsto potrošnje iz minimalne potrošačke korpe ode na hranu, a oko 19 na energente.
Prema njegovim rečima, najavljeno povećanje minimalca za 5.000 dinara neće stići na vreme za zimu, jer će ono važiti tek od januara. Dodao je da o visini minimalne zarade nisu odlučivali sindikati, već je odluka doneta unutar vlade, uz dogovor sa predsednikom države.
Ristić je napomenuo i da je za pristojan život u Srbiji jednom domaćinstvu dovoljno oko 114.000 dinara, ali da oko milion radnika u Srbiji radi za manje od 56.000. „U svetu postoji ozbiljan problem sa energentima u svetu, ali problem postoji i na unutrašnjem planu, gde najugroženiji građani snose posledice lošeg upravljanja”, naglasio je on.

Ostale vestiArhiva