FAO-v indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda kojima se obično trguje, iznosio je u septembru u proseku 136,3 poena, i niži je za 1,1 odsto nego u avgustu, ali je za 5,5 procenata viši u odnosu na godinu dana ranije.Do pada indeksa su dovele cene biljnih ulja, koje su potonule za 6,6 posto u septembru na najniži nivo od februara 2021. Na globalnim tržištima su pojefitinili palmino, sojino, suncokretovo i repičino ulje. Situacija s velikim zalihama palminog ulja koja se nastavlja podudara sa sezonskim rastom proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, gurnula je cene ove robe naniže. Veća izvozna dostupnost sojinog ulja u Argentini, povećana ponuda suncokretovog ulja iz crnomorskog regiona i pojeftinjenje sirove nafte takođe su doprineli padu ovog podindeksa.
Nasuprot tome, kotacije žitarica su porasle za 1,5 odsto u odnosu na avgust.
Međunarodne cene pšenice su ojačale za 2,2 odsto zbog suše u Argentini i SAD, dok su svetske cene kukuruza uglavnom ostale stabilne, pošto je jak dolar delovao kao protivteža pritisku od pogoršanih izgleda ponude vezanih za nižu proizvodnju u Americi i Evropskoj uniji. Cena pirinča porasla za 2,2 procenta, uglavnom kao odgovor na promene izvozne politike u Indiji.
Cene mlečnih proizvoda su skliznule za 0,6 procenata na mesečnom nivou, što je u velikoj meri odraz slabijenja evra prema dolaru, zajedno sa neizvesnostima na tržištu i tmurnim izgledima globalnog ekonomskog rasta.
Globalne kotacije mesa su opale za 0,5 odsto. Svetske cene goveđeg mesa pale su pod uticajem visoke izvozne dostupnosti iz Brazila i povećanog klanja goveda u nekim zemljama proizvođačima, dok su cene živinskog mesa pale zbog smanjene potražnje za uvozom. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa su porasle zbog manje ponude svinja za klanje u Evropskoj uniji.
Šećer je na globalnim tržištima pojeftinio za 0,7 posto u septembru, uglavnom zbog dobrih prognoza proizvodnje u Brazilu, nižih cena etanola i valutnih kretanja.
FAO je danas takođe objavio najnoviji pregled ponude i potražnje žitarica, u kojem je dodatno snizio prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2022. godinu na 2 768 miliona tona, što je zaa 1,7 odsto ispod rezultata iz 2021.
Svetska proizvodnja krupnih žitarica predviđđa se na 1 468 miliona tona, što je pad od 2,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, uglavnom zbog nepovoljnih uslova useva u Sjedinjenim Državama. Procenjuje se da će svetska proizvodnja pirinča iznositi 512,8 miliona tona, što je 2,4 procenta manje u odnosu na istorijski maksimum postignut 2021, ali je ipak i dalje natprosečan rod.
FAO je podigao prognozu globalne proizvodnje pšenice na 787,2 miliona tona, što je 1,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu, zbog prinosa koji su bolji od očekivanih u Evropskoj uniji i Ruskoj Federaciji.
Takođe pedviđa da će svetska pogtrošnja žitarica tokom 2022/23. godine opasti za 0,5 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, na 2 784 miliona tona, pri čemu je taj pad uglavnom odraz manje upotrebe stočne hrane.
U novom izveštaju, FAO procenjuje da će svetske zalihe žitarica na kraju sezone 2023. biti za 1,6 odsto ispod nivoa na početku sezone, i da će iznositi 848 miliona tona.

Ostale vestiArhiva