Tradicionalni partneri u EU - Nemačka i Francuska - ovog puta su na suprotnim stranama s obzirom na to da Berlin izražava sumnju u pogledu planova za ograničenje cena gasa, dok se većina za to zalaže.
"Naša uloga je da osiguramo da postoji evropsko jedinstvo i Nemačka je deo toga. Takođe nije dobro ni za Nemačku ni za Evropu da se izoluju. Važno je da imamo jedinstvo u pogledu predloga koji su predmet širokog konsenzusa", izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bilo koji spor ima veze s metodama, a ne ciljem. "Cene gasa, nafte, uglja moraju da padnu, cene struje moraju da padnu, i za to je potreban zajednički napor svih nas u Evropi", poručio je Šolc.
Zbog različitih stavova, očekuju se teški razgovori za koje je malo verovatno da će rezultirati dogovorom do petka popodne, kada bi samit trebalo da bude okončan, penosi Radio Slobodna Evropa.
Cene prirodnog gasa izmakle su kontroli tokom leta, dok članice EU pokušavaju da popune rezerve za zimu. Lideri EU sada žele da objedine kupovinu tog energenta i možda odrede privremeno ograničenje cena da bi sprečili potrese na energetskom tržištu.
Članice su se već saglasile da tokom zime smanje potrošnju gasa za 15 odsto, da popune skladišta na najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra i smanje potrošnju struje za najmanje pet procenata.
Metsola: Budžet EU uvećati zbog svih aktuelnih izazova
Dugoročni budžet Evropske unije trebalo bi da bude uvećan zbog rata u Ukrajini i energetskih, ekonomskih i odbrambenih izazova s kojima se EU suočava, kao i zbog globalne prehrambene krize, izjavila je danas predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.
Obraćajući se liderima EU, Metsola je istakla da dodatno opterećenje budžeta potiče od većeg servisiranja duga zbog povećanja kamatnih stopa i nepostojanja dogovora o novim izvorima finansiranja za blagajne EU, prenosi Rojters.
"Našoj ekonomiji je potreban ovaj podsticaj, što nije samo pitanje prosperiteta, već i pitanje sigurnosti, pa stoga gledamo u pravcu budžeta EU", rekla je predsednica Evropskog parlamenta liderima EU na početku njihovog dvodnevnog samita, uglavnom fokusiranog na energetiku.
Navodi se da je budžet EU od 1,1 triliona evra za 2021-2027 samo jedan procenat bruto domaćeg proizvoda 27 zemalja članica i kada je dogovoren u decembru 2020. godine, nije uzeo u obzir nepredviđene događaje koji su usledili.
Dodaje se da je to značilo da budžet nije imao posebna sredstva za suočavanje sa dve godine pandemije, ratom u Ukrajini i posledičnom krizom u oblasti energetike i hrane i migracije, kao i sa rekordno visokom inflacijom i povećanjem kamatnih stopa.
EU je zajedno pozajmila 800 milijardi evra za obnovu privrede nakon pandemije, a Metsola je rekla da će EU 2023. godine za servisiranje duga platiti 450 miliona evra više nego što se očekivalo.
"Ako kamatne stope ostanu visoke, otplata duga će izbrisati celokupni kapacitet budžeta za reagovanje na krizu", rekla je ona.

Ostale vestiArhiva