To je naveo Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja IMK, prenosi dpa.
Prema studiji IMK, troškovi po radnom satu u privatnom sektoru su skočili za 6,4 odsto, na 40 evra, naspram stope od 5,5 odsto u EU.
Troškovi rada su bili najveći u Luksemburgu, sa 50,4 evra, zatim Danskoj sa 48,4, Belgiji sa 43,3, Švedskoj sa 43,2 evra i Francuskoj, sa 41,1 evra. Nemačka je bila šesta.
Najmanje troškove rada prijavila je Bugarska, sa osam evra po satu.
Pritom, troškovi rada u Nemačkoj su prošle godine sa 7,2 odsto posebno snažno skočili u sektoru usluga, koji ih tradicionalno više potiskuje od industrije.
Autori studije su to dobrim delom pripisali povećanju minimalne zarade.
U zemlji je prošle godine više nego u EU porastao i trošak rada po jedinici proizvoda, koji odražava odnos cene rada i produktivnosti. Rast u Nemačkoj je sa 3,8 odsto bio za pola procenta iznad evropskog.
IMK ocenjuje da rast troškova rada po jedinici proizvodnje nije povod za brigu o konkurentnosti nemačke privrede. Naime, nemački troškovi rada su u prethodne tri godine, sa 2,5 odsto u proseku, rasli ispod evropskog proseka od 2,5 odsto.
Od početka milienijuma, troškovi rada u toj kategoriji u Nemačkoj su rasli prosečnom stopom od samo 1,4 odsto, manje nego u drugih velikim privredama evrozone.

Ostale vestiArhiva