Neoporezivi iznos zarade biće povećan od januara 2024. godine sa dosadašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno, predviđeno je predlogom izmena Zakona o porezu na dohodak koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru. Prvo naredno usaglašavanje neoporezivog iznosa zarade sa godišnjim indeksom potrošačkih cena biće 2025. godine. Izmenama ovog zakona predloženo je i produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu plate novozaposlenog u procentu od 65 do 75 odsto, od 31. decembra 2023. na 31. decembar 2024.
U jeku pregovora oko minimalne cene rada za narednu 2024. godinu, predstavnici poslodavaca imali su određene primedbe na predlog vlade oko povećanja neoporezivog dela dohotka, ali su na kraju ipak pristali na ponudu države.
Kako objašnjava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, za dobar deo privrednika ovo dodatno rasterećenje poslodavca od države biće od velikog značaja, ali ipak postoji i jedan manji deo kojima najavljeno povećanje neoporezivog iznosa zarade neće značiti mnogo.
– Takvi privrednici neće moći da podignu svoje cene usluga niti će time moći da povećaju svoj promet. To povećanje neoporezivog dela zarada nije im dakle dovoljno da u celosti kompenzuju povećanje minimalnog dohotka za 17,8 odsto od naredne godine, a samim tim i ostalih primanja. Ipak, ne može se reći da ova vest nije u principu dobra vest – objasnio je Nebojša Atanacković.
Podsećanja radi, neoporezivi iznos plate trenutno staje 21.712 dinara i primenjuje se kod obračuna i plaćanja poreza na zarade i naknade zarade od 1. januara 2023. Iznos je u primeni do 31. decembra 2023. Pre deset godina, neoporezivi iznos plate iznosio je od 30. maja 2013. do 31. januara 2014. tačno 11.000 dinara.
Inače, u nedavnom sprovedenom istraživanju „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji” pokazalo se da, iako značajna većina privrednika uspeva da izmiri svoje obaveze na vreme, očigledno je ovo ipak veći problem no što je bio pre godinu dana.
Na pitanje koji od sledećih odgovora najbolje odslikava dinamiku uplate pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u vašem preduzeću, učesnici ankete su u 84,8 odsto slučajeva u toku ove godine priznali da uspevaju da izmire te obaveze, za razliku od lane kada je njih 91 procenat to uspevao. Ove godine 7,2 odsto njih beleži zaostatke u izmirivanju obaveza, a zbog teške ekonomske situacije u zemlji tri odsto njih naglašava da je „naterano” da redovno ne izmiruje obaveze u vezi sa uplatom pripadajućih poreza i doprinosa na zarade svojih zaposlenih. Interesantno je i to da je 0,7 odsto ispitanika u istraživanju izjavilo da zbog loše ekonomske situacije uopšte ne izmiruje ove obaveze prema zaposlenima. Ipak, u slučaju da neko od radnika ode u penziju ili napusti firmu, ti ispitanici tvrde da uplaćuju poreze i doprinose retroaktivno, Takvih slučajeva u prošlogodišnjem istraživanju nije bilo.

Ostale vestiArhiva