Od ukupno 189 poslanika, za budžet je glasalo 145, protiv 31, uzdržanih nije bilo, a nije glasalo 13 poslanika.
Prihodi su za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, veći u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu, a rashodi za 5,0 odsto.
Fiskalni deficit budžeta iznosi 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i manji je od deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
Kako su objasnili iz Vlade Srbije, budžet je razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije i izgradnju auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija i zaštite životnog standarda građana.
Budžetom je predviđeno da od 1. januara sledeće godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto.
Kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi potpuno preneo na poslodavce, od sledeće godine je planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara.
Budžetom je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP.
Skupština Srbije usvojila dva medijska zakona
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je u sredu da se prihvata amandman koji se tiče dodatnih sredstava zaštite koja bi trebalo da obezbedi konkurenciju i slobodnu tržišnu utakmicu u skladu sa najvišim standardima.
Konkretnije, prihvata se amandman kojim Telekom Srbija neće moći da dobije državnu pomoć ukoliko se bavi medijima, a Jovanović je pozvao poslanike opozicije da ne obmanjuju javnost da predloženi zakoni nisu usaglašeni sa Evropskom unijom.
On je istakao da, poput više evropskih zemalja, i Srbija, odnosno državni telekomunikacioni operater, ima pravo da ravnopravno učestvuje na tržištu.
Prihvaćen je amandman i kojim se produžava rok zabrane funkcionerske kampanje sa 10 na 30 dana pre dana glasanja.
Kako je ranije saopšteno, Zakon o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije definiše javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja.
Predviđeno je i uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, što će, kako se očekuje, uticati na transparentnost ovog procesa.
Pored postojećeg Registra medija, zakonom se ustanovljava i Evidencija proizvođača medijskih sadržaja. Takođe, u skladu sa predlogom novinskih i medijskih udruženja, u zakonu je definisan i Savet za štampu.
Kako se dalje navodi, Zakonom o javnom informisanju i medijima se pruža i radnopravna zaštita novinarima, u skladu sa propisima iz oblasti radnog prava, a kojom se pojačava osnov za zaštitu profesionalnog novinarskog integriteta od zloupotreba zakona i šikaniranja, u cilju sprečavanja slobode javnog informisanja.
Zakon o elektronskim medijima, pored harmonizacije sa revidiranom Direktivom o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine i ispunjenosti pretpristupnih obaveza iz poglavlja 10, stvara preduslove za postizanje veće nezavisnosti i profesionalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a time i boljeg regulisanja tržišta elektronskih medija.
Usvojeni poreski zakoni, zakon o podsticajima u poljoprivredi
Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su više zakona iz oblasti finansija, o podsticajima u poljoprivredi, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027.
Usvojenim izmenama Zakona o naknadama za korišćenje dobara sprečava se izbegavanje plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada za motorna vozila iz uvoza i utvrđuje se visina naknada za zagađenje voda.
Izmenama Zakona o javnim nabavkama se povećava ekonomičnost, transparentnost i efikasnost procesa javnih nabavki dok se izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju unapređuje ovaj sistem.
Izmenama i dopunama Zakona o duvanu uvode se proizvodi koje zakon do sada nije prepoznavao, naročito oni koje maloletnici koriste, čime se želi zaštititi njihovo zdravlje.
Kada je reč o poreskim zakonima, Zakonom o porezu na imovinu je za 1. januar 2025. godine odloženo prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje produžava se primena postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65 do 75 odsto, a zakonom o
porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara se stvara osnov da se za vozila koja se mogu registrovati za period kraći od godinu dana i porez plaća srazmerno tom vremenu.
Izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisano je da će se od sledeće godine povećati površina zemljišta koje se subvencioniše i to sa 20 na 100 hektara.
Novo je i to da će subvencije dobijati samo oni koji zemlju obrađuju, što znači da će subvencije dobijati i poljoprivrednici koji obrađuju tuđu zemlju a podsticaji neće biti davani onima koji su vlasnici zemlje, ali je ne obrađuju.
Usvojenim Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027. uređuju se uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju ove izložbe, za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona i stambenih objekata za smeštaj učesnika i posetilaca.
Potvrđeni sporazumi sa Kinom, o prehrambenoj sigurnosti na Zapadnom Balkanu
Poslanici u Skupštini Srbije potvrdili su više sporazuma među kojima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, kao i Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu.
Sporazum sa Kinom obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine a njime će jedna grupa proizvoda biti oslobođena od plaćanja carina danom stupanja na snagu ovog sporazuma, za drugu grupu će carine biti ukinute u pet jednakih godišnjih tranši od stupanja na snagu Sporazuma i ove robe biće oslobođene plaćanja carine za pet godina.
Carine na robu iz treće grupe, sa poreklom iz kategorije "A10" biće ukinute u 10 jednakih godišnjih tranši a carina će biti oslobođene za 10 godina, dok će carine na robu sa poreklom iz kategorije "A15" biti ukinute u 15 godišnjih tranši od stupanja na snagu sporazuma i biće oslobođene plaćanja carine za 15 godina.
Za neke proizvode carine će ostati na snazi.
Potvrđen je i Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu, koji su u septembru prošle godine potpisali ministri poljoprivrede Srbije, Severne Makedonije i Albanije na Samitu Otvorenog Balkana (OB) u Beogradu u prisustvu lidera zemalja članica Inicijative OB.
Sporazum je potpisan da bi se sprečio nedostatak osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištima učesnika inicijative OB a njegova svrha je u tome da članice inicijative OB jedne drugima pomognu u slučaju prekida lanaca snabdevanja usled posledica globalne krize, kada se neka od zemalja suočava sa nedostatkom u snabdevanju domaćeg tržišta osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Potpisnice su se, između ostalog saglasile da među članicama inicijative OB neće biti zabrana prometa osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i da će one kada sporazum stupi na snagu ukinuti sva kvantitativna ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija su imena navedena u posebnom aneksu i koji su poreklom iz zemalja članica OB.

Ostale vestiArhiva