Nekoliko državljana Srbije i jedna osoba iz inostranstva stoje iza lažnih dojava o postavljenim bombama koje se šire poslednjih nedelja, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
Prema saopštenju vlade, na terenu je svakodnevno 2.500 službenika koji proveravaju svaku dojavu.
Kada stigne dojava o postavljenoj bombi, zgradu mora da se isprazni, a za pregled prostorija zadužene su posebne jedinice MUP-a.
Škole i vrtići takođe su dužni da obaveste roditelje koji, posebno kada se radi o mlađoj deci, odlučuju da ih odvedu kući.Škole u Srbiji primale su lažne dojave o bombama i tokom prve polovine ove godine, kada su lažne pretnje dobijale obrazovne ustanove i u drugim gradovima.
Bombaškim napadima prećeno je i zdravstvenim i sportskim ustanovama, tržnim centrima, fakultetima.
Sve dojave su bile lažne, ali je policija morala da proveri svaku dojavu.
Nove dojave u školama dodatno su uznemirile roditelje učenika, posebno posle nezapamćene tragedije kada je 13-godišnjak, kako je do sada objavljeno u istrazi, ušao u osnovnu školu u centru Beograda i iz očevog oružja ubio devetoro đaka i čuvara škole, i ranio još šestoro učenika i nastavnicu istorije.
Odmah posle ove tragedije, vlasti su odlučile da rasporede više od 1.000 policajaca u školama u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da je „uveren da će to značajno povećati bezbednost u školama“, da će „za 80 odsto biti smanjeno vršnjačko nasilje i da će roditelji biti mirniji kada šalju decu na nastavu“.Koliko će biti komplikovano da se otkriju počinioci zavisi i od umešnosti policije, ali i od načina na koji su dojave stigle.
Ako je dojava bila telefonom, jednostavno je utvrditi sa kog broja ili sa kojih baznih stanica je poziv stigao, posebno ako su domaće mreže ili operatori u pitanju, rekao je u maju 2022. Jovan Šikanja sa portala E sigurnost za BBC na srpskom.
Ako je u pitanju elektronska pošta, situacija se komplikuje.
„U slučaju mejla, teško je utvrditi jer postoje mnogi servisi za anonimizaciju mejl adresa, oni nisu savršeni, ali priča je mnogo složenija.
„Nije bitno odakle dolazi mejl, postoje servisi baš za anonimno slanje, to policiji malo znači, jer poruka može biti poslata iz Srbije, a da se vidi da je poruka poslata sa ko zna koje mejl adrese“, objašnjava Šikanja.
On se seća takvih prijava i iz perioda njegovog školovanja, mada je toga bilo znatno manje.
„Ovo nije nova stvar, ali su tehnike uznapredovale.
„Jasno je da moraju da odreaguju, ali policija bi trebalo da poboljša protokole i da pravi bolju selekciju koje prijave će uzeti u razmatranje“, kaže Šikanja.

Ostale vestiArhiva