Prošle godine potrošači u Srbiji najviše su se žalili na obuću, a od elektronskih uređaja na mobilne telefone. Složni su u oceni – najsporije i najteže ide sa reklamacijama električnih uređaja.
- Veš mašinu, frižider i zamrzivač smo uzeli, neću da reklamiram firmu, i kada je istekla garancija crkla je veš mašina posle tri dana, kaže jedan sugrađanin.
I drugi su saglasni da bilo koji uređaj traje koliko i garancija.
- Kupila sam bojler, imala garanciju, zvala sam, kad god su došli – ništa te garancije ne važe, možeš i da ne uzmeš, objašnjava jedna sugrađanka.
I serviseri kažu – najveći problem je nabavka rezervnih delova, pa se popravka oduži. Uz to su skupi, a na tržištu je i mnogo robe lošeg kvaliteta.
- Završimo posao pa posle čekamo da nam stigne rezervni deo i da naplatimo uslugu. Ima tu par slučajeva gde se u prvih mesec dana desio kvar. Čovek insistira na zameni uređaja, centralni servis izbegava odgovornost. Tako da je situacija prilično nategnuta, kaže Bratislav Jovanović, serviser bele tehnike iz Prokuplja.
Nova direktiva Evropske unije trebalo bi da omogući ne samo bržu popravku, već i isplativiju od kupovine novih električnih i elektronskih uređaja. Predviđeno je da na istoj platformi budu: proizvođači, trgovci, serviseri i potrošači – kako bi popravka bila što povoljnija, piše RTS.
- Cilj ove direktive je 'pravo na popravku'. Potrošači u Evropskoj uniji su u 77 procenata, u velikom broju ispitanika, odgovorili da bi radije popravili telefon nego kupili novi. Ovde govorimo i o nečemu što se zove kućni budžet. Zašto biste zbog nekog malog kvara bili prinuđeni da bacite uređaj ili je skupa opravka ili neće da ga poprave", navodi Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Novim propisima, Brisel želi da više angažuje potrošače u borbi protiv klimatskih promena i gomilanja elektronskog otpada.

Ostale vestiArhiva