Privredni rast Srbije je ispod njenih potencijala, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović na panelu „Makroekonomski trendovi: Može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta“ na Kopaonik biznis forumu i istakao da teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih, usvajanjem naprednih znanja i tehnologije.
„Ovu tezu potvrđuju i istraživanja, pa su zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) na polovini dohotka Zapadne Evrope dvostruko brže rastu, i Srbija je u odnosu na te zemlje kao što su one u odnosu na Zapadnu Evropi“, rekao je Petrović i naveo da je Srbija na polovini dohotka CIE, ali da ne raste brže.
To se prema njegovim rečima, dešava iz više razloga, a jedan od njih je taj što strane direktne investicije ne idu u napredne sektore.
Istakao je da IT sektor raste, kao i u zemljama CIE, ali je kao negativnu stranu naveo to što je on isuviše usmeren ka izvozu.
''Dobro je to što je visok priliv stranih direktnih investicija, oko sedam odsto BDP-a i to već nekoliko godina ali je loše što one idu u tradicionalne grane. Trećina ide u prerađivačku industriju, koja je glavni pokretač konvergencije“, rekao je on i dodao je da u okviru prerađivačke industrije samo 30 odsto ide u napredne grane, dok je u zemljama Višegradske grupe i Sloveniji taj procenat veći od 50.
Prema njegovim rečima strane direktne investicije otvaraju nova radna mesta, ali uglavnom za manje kvalifikovanu radnu snagu i kod njih preovlađuju srednje i nisko zahtevni poslovi, pri čemu ovi prvi čine 65 odsto.
Petrović je kao posebno problematično naveo to što su, za razliku od stranih i investicija iz javnog sektora, domaće, privatne investicije bile niske, znatno niže nego u zemljama centralne i istočne Evrope.
Pozitivnim je ocenio to što je nezaposlenost znatno smanjena, na oko devet procenata, pa se u pojedinim granama oseća manjak radnika, da su plate relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti, što je dobro ali da Srbiji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti.
"Srbija bi trebalo da izbegne zamku srednjeg nivoa razvijenosti uz prelazak na čistije izvore energije, napuštanje fosilnih goriva. Brži rast zahteva više električne energije, a dve trećine naše proizvodnje „zarobljeno“ je u uglju", istakao je on.
Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Kosta Josifidis je u diskusiji naveo da bi ove godine realno bilo očekivati labavljenje monetarne politike ali da neke naznake iz MMF-a ne idu u tom pravcu.
"Nisam sigiuran da je 2024. godine potrebna tvrda monetrana politika, već mekša a da se fiskalna poliitka drži svojih okvira", rekao je on.
Izneo je stav da su investicije najveći faktor rasta i da bi domaće trebalo da budu zastupljenije jer su, kako je rekao, čistije i jeftinije.
Prema njegovim rečima, Srbija ima talentovanu radnu snagu, što bi trebalo negovati a obrazovanje reformisati, kako bi naša radna snaga bila konkurentna i ostala u zemlji
Dekan i profesor FEFA fakulteta Milan Nedeljković je kao ključnu u daljem razvoju istakao ulogu velikih domaćih kompanija, a za njih bi, naglasio je on, trebalo stvoriti stimulativan ambijent.
Ukazao je i da u zemlji postoji dobra tehnička osnova za razvoj patenata, ali da je ne prati dovoljan stepen komercijalizacije koju je ocenio kao slabu, i slabiju nego u regionu.
"Kod nas je zapostavljen još jedan važan segment a to je razvoj finansijskog tržišta, ne čemu bi valjalo više raditi", rekao je on.
Dodao je da se sada pojavljuju inicijative u tom pravcu, ali da je dosta vremena izgubljeno a ovaj razvoj zahteva dosta vremena.

Ostale vestiArhiva