U najnovijem izveštaju, MMF je povisio prognozu globalnog rasta za 0,3 odsto u odnosu na oktobarske projekcije, ali je ujedno upozorio da inflacija i geopolitički rizici ostaju pretnje svetskoj ekonomiji.

I dok se predviđa globalni rast od 3,2 odsto kao i prošle godine, MMF navodi da će privredni rast naše zemlje u 2025. biti 4,5 procenata.

U međuvremenu, očekuje se da će globalna inflacija pasti sa godišnjeg proseka od 6,8 odsto u 2023, na 5,9 odsto u 2024. i na 4,5 procenata u 2025. godini.

Osvrćući se na ove podatke, Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ smatra da je za ovu godinu realno očekivati da rast Srbije bude 3,5 odsto, jer ga „guraju“ brojni segmenti privrede.

„Prema flaš proceni, u februaru smo imali rast BDP-a od 5,9 odsto što je iznad očekivanog i to zahvaljujući toplom vremenu u februaru i intenziviranju građevinskih radova. To je podstaklo i tražnju u drugim segmentima, eksploataciju kamena, šljunka, gline, kreča, svega što je neophodno u građevini. Uz to, rastao je izvoz, najveći deo prerađivačke industrije je u plusu, raste maloprodajni promet, jer dolazi do postepenog snižavanja inflacije. Takođe, turistički promet ima pozitivnu dinamiku, a uz rast plata i penzija realna kupovna moć je poboljšana, pa dolazi do jačanja lične potrošnje“, kaže Đogović.
On podseća da su po pitanju pozitivnih prognoza za 2025. saglasni MMF, Svetska banka i Vlada Srbije, ali i najveći deo domaćih ekonomista. Ipak, dodaje da bi stopa rasta mogla biti još veća, ali da je za to neophodno poboljšanje institucionalnog ambijenta u državi, kao i smanjivanje nekomercijalnog rizika poslovanja.
„Proces privlačenja stranih direktnih investicija treba učiniti transparentnijim i jasno definisati pravila. Fokus treba da bude na visokotehnološkim granama, koje traže kvalifikovaniju radnu snagu ali i lansiraju proizvode više jedinične vrednosti, kako bi uticalo na to da budemo konkurentniji“, pojašnjava naš sagovornik.
Đogović podvlači da posebnu pažnju treba posvetiti i poljoprivredi, stočnom fondu i sistemima za navodnjavanje, kako bi se povećali prinosi i broj grla.
„Postoje resursi u domenu ekologije i zelene tranzicije koji su neiskorišćeni ili nedovoljno iskorišćeni zajedno sa poljoprivredom i energetikom. Oni bi mogli pomoći u jačanju zemlje. Tri odsto privrednog rasta jeste dobar signal, ali treba staviti zarez i reći da imamo potencijala za više stope privrednog rasta. Da bi se to ostvarilo, sve pomenuto je neophodno sprovesti u delo“, poručuje ovaj ekonomista.
Ako se osvrnemo na zemlje koje nas okružuju, predviđanja za Srbiju deluju optimistično. Recimo, iako se u Crnoj Gori očekuje rast od 3,7 odsto u ovoj godini, MMF predviđa da će već naredne godine usporiti na tri procenta.
Za jedan procentni poen ili više od 2024. do 2025. porašće i privrede Mađarske (sa 2,2 u ovoj na 3,3 u narednoj godini), Severne Makedonije (sa 2,7 na 3,7), a nešto sporiji rast mogu očekivati Rumunija (sa 2,8 na 3,6), BiH (sa 2,5 na tri odsto), Poljska (sa 3,1 na 3,5 odsto) i Albanija (sa 3,1 na 3,4 odsto).
Najsporiji rast predviđa se u Bugarskoj sa 2,7 u ovoj i 2,9 odsto u narednoj godini i u Turskoj sa 3,1 u 2024. i 3,2 odsto u 2025. godini.
Ipak, treba imati u vidu da je Srbija i dalje regionalni lider po inflaciji. Ona je u februaru iznosila 5,6 odsto, Severnoj Makedoniji tri odsto, Albaniji 2,6 procenata, BiH 2,1 odsto, Crnoj Gori 4,3 procentna poena.
Prosečna inflacija u našoj zemlji će, prema očekivanjima MMF ove godine pasti na 4,8 odsto, a dodatno u 2025. godini na 3,1 odsto.
Podsećamo, početkom aprila Svetska banka je takođe popravila izglede za domaću ekonomiju, i povećala projekciju privrednog rasta u ovoj godini sa tri na 3,5 odsto. Kao i MMF, u narednim godinama očekuje rast između tri i četiri odsto.

Ostale vestiArhiva