U beogradskom naselju Mirijevo, dvadesetpetogodišnja medicinska sestra Anja Drašković je, posle dve godine potrage, rešila stambeno pitanje.- Radim na Dečjoj klinici u Tiršovoj, već šest godina imam ugovor za stalno i odlučila sam da kupim stan, zahvaljujući roditeljima koji su mi dali učešće i koji su mi pomogli. Ostatak mi je na kredit. Uzela sam manju kvadraturu, 30 kvadrata - kaže Anja.
Za prosečnog mladog čoveka, nekretnina u centralnim beogradskim opštinama, gde cena kvadrata prelazi 3.000 evra, nije dostižna.
- Prosečna naselja, kao što su na Zvezdari Mirijevo, ili Karaburma, Vidikovac, takva naselja su dostupna prosečnom kupcu, tu prosečna cena kvadrata ne bi trebala da prelazi 2.000 evra, što znači da je neki prosečan stan koji košta oko 100.000 evra od 50 kvadrata, sa spavaćom sobom - navodi agent za nekretnine Nikola Radić.Prosečna plata za mlade ispod 30 godina je oko 60.000 dinara. Kupovinu prvog stana na kredit mogu da priušte oni koji rade u sektorima gde su primanja visoka, a to su informacione tehnologije, finansije i bankarstvo, ali i zanatske usluge poput auto-mehaničara, vodoinstalatera, kuvara.
- Što se tiče razlike između javnog i privatnog sektora, svakako imamo već i problematiku i u javnom sektoru, gde postoji određena zabrana zapošljavanja. Tako mladi i nemaju prilike da dođu do sigurnog posla za početak. Sa druge strane, u privatnom sektoru postoje mnoge kompanije koje zaista nude sigurno, stabilno zaposlenje, ali velika većina zaista i dalje nudi neke poslove koji su na određeno - rekao je Miloš Turinski sa Infostuda.Ekonomisti smatraju da ta praksa mora da se menja, i predlažu rešenje.
Profesor Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu kaže da bi država vraćanjem mere subvencionisanja učešća za stambene kredite za mlade koji prvi put kupuju nepokretnost značajno olakšala mogućnost dobijanja kredita i samim tim obezbeđivanja nepokretnosti za mlade.- To bi na primeru značilo da ako neko uzima kredit od 100.000 evra, umesto dosadašnjih 20.000 evra koliko je morao da obezbedi sopstvenih izvora, država bi obezbeđivala 10.000 evra. Na taj način bi se zapravo mladi više odlučivali za kupovinu stanova - ukazuje Bodroža.
Mladi bi još brže došli do stana ako bi država ograničila visinu takse i naknadu za zemljište koje naplaćuju lokalne samouprave, imajući u vidu da su cene građevinskog materijala svuda iste.
Tako bi se, na primer, znatno smanjila razlika u ceni stanova u, na primer, Beogradu i Kragujevcu i samim tim omogućilo mladima da lakše dođu do stana u mestima u kojima žive.

Ostale vestiArhiva