Stručnjaci očekuju od 25 do 30 odsto manje prinose. Slično je i kod kukuruza i suncokreta čija je žetva takođe poranila i to za mesec i po dana. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za RTS izjavio da šteta od suše, kada se prinosi ratarskih kultura voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama, iznosi oko pola milijarde evra.
Žarko Galetin, gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio je da novčana štteta od suše doprinosi neslavnoj računici, prema kojoj smo od početka 21. veka do danas kumulativno imali ukupnu štetu u agraru od oko sedam milijardi dolara.„Ne pamtim da se ikada šećerna repa vadila ovako rano. Skoro 70 do 80 odsto kukuruza je skinuto, a ranije smo imali kao izuzetak da žetva počinje krajem avgusta“, kaže Galetin, istakavši da smo lane imali solidan prinos kukuruza od oko 7,2 tone po hektaru, a da bi ove godine trebalo da budemo zadovoljni i sa pet do pet i po tona po hektaru.
Novosadski agroekonomista smatra da to što je rod žitarica manji ne znači da će otkupna cena rasti, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude.
Klimatske promene poremetile su kalendar poljoprivrednih radova. Jesenja setva postala je letnja. Kombajni, umesto sredinom oktobra, već sada vade šećernu repu.
Stručnjaci očekuju od 25 do 30 odsto manje prinose. Slično je i kod kukuruza i suncokreta čija je žetva takođe poranila i to za mesec i po dana. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za RTS izjavio da šteta od suše, kada se prinosi ratarskih kultura voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama, iznosi oko pola milijarde evra.
Žarko Galetin, gostujući u Dnevniku RTS-a, izjavio je da novčana štteta od suše doprinosi neslavnoj računici, prema kojoj smo od početka 21. veka do danas kumulativno imali ukupnu štetu u agraru od oko sedam milijardi dolara.
„Ne pamtim da se ikada šećerna repa vadila ovako rano. Skoro 70 do 80 odsto kukuruza je skinuto, a ranije smo imali kao izuzetak da žetva počinje krajem avgusta“, kaže Galetin, istakavši da smo lane imali solidan prinos kukuruza od oko 7,2 tone po hektaru, a da bi ove godine trebalo da budemo zadovoljni i sa pet do pet i po tona po hektaru.
Novosadski agroekonomista smatra da to što je rod žitarica manji ne znači da će otkupna cena rasti, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude.
„Kada se pogledaju svetski bilansi, kukuruz nikada veće prinose nije imao, ali i potrošnja je porasla. Pšenica je, takođe, imala na globalnom nivou rekordne prinose, ali je potrošnja veća nego proizvodnja. Cena bi ipak mogla u nekom narednom periodu da ide gore. To već primećujemo“, ukazuje kaže Galetin i dodaje da niže cene žitarica neće spustiti cene prerađene hrane.
Bivši direktor Produktne berze u Novom Sadu kaže da je „tržišna klackalica“ postala nepredvidiva zbog sukoba velikih svetskih proizvođača hrane, Rusije i Ukrajine, kao i zbog dešavanja u Crvenom moru.
„I dok cene hrane u marketima ne zavise mnogo od kretanja cena žitarica na berzama, kod povrća je drugačije. Svedoci smo da zelene pijace prve odreaguju na svaki manjak ili višak ponude voća i povrća iz lokalne proizvodnje, ali i iz uvoza“, zaključuje Galetin.

Ostale vestiArhiva