U članu 9. stav 6. definisano je kako se izračunava površina zemljišta pod objektima koja se uzima u obzir za poresko oslobođenje. Ovaj proračun je sada detaljno opisan, uključujući pravila za objekte sa više suvlasnika ili za različite delove objekata. Naglašeno je da se u slučaju izmene korisne površine u toku godine, podaci za površinu koja podleže oslobođenju ne unose.
Jedna od najvažnijih izmena odnosi se na slučajeve kada lokalne samouprave ne objave prosečne cene nepokretnosti u propisanom roku. U tim situacijama novi Pravilnik propisuje upotrebu vrednosti nepokretnosti utvrđenih prema drugim raspoloživim kriterijumima. Ovo obezbeđuje pravovremeno utvrđivanje poreske osnovice, čak i ukoliko nedostaju podaci o cenama.Takođe, u članu 13. stav 21. precizirano je kako se utvrđuje vrednost nepokretnosti u slučajevima kada nije objavljena prosečna cena kvadratnog metra u određenoj zoni.
Pravilnik sada koristi pojam „odgovarajuća nepokretnost u najopremljenijoj zoni“, čime se dodatno precizira način obračuna poreske osnovice za obveznike koji ne vode poslovne knjige.Uvedene su i nove formulacije u članu 13. koje uključuju vrednost objekata i zemljišta za koje postoji poreska obaveza, što je u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U članu 20. Pravilnik detaljno opisuje kako se evidentiraju slučajevi nastanka poreske obaveze zbog povećanja korisne površine u toku godine. U takvim slučajevima obaveza je da se unese datum koji odgovara trenutku kada je nastala promena, čime se uvodi jasnija praksa u obračunu poreza.

Ostale vestiArhiva