Zlato je nastavilo žestok rast i po prvi put premašilo cenu od 3.500 američkih dolara po unci, jer su zabrinutosti da bi američki predsednik, Donald Tramp mogao da smeni predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela izazvale beg iz američkih akcija, obveznica i dolara.
Tramp je pozvao Federalne rezerve da odmah smanje kamatne stope, što je potez koji se vidi kao pretnja nezavisnosti američke centralne banke i koji je doveo do pada dolara na najniži nivo od 2023. godine.
„Brzi rast zlata ove godine govori mi da tržišta imaju manje poverenja u SAD nego ikada“, rekla je Li Lijang Le, analitičarka iz kompanije Kallanish Index Services. „Narativ 'Trampove trgovine' evoluirao je u narativ 'prodaj Ameriku'“, dodala je.
Cena zlata porasla je za trećinu tokom 2025. godine, jer su trgovinske tenzije uzdrmale tržišta i urušile poverenje u američku imovinu denominovanu u dolarima, podstičući potražnju za tradicionalnim sigurnim utočištima. Priliv sredstava u fondove koji prate cenu zlata i kupovine centralnih banaka podržali su ovaj rast, pri čemu je cena rasla svakog meseca ove godine.Banke su sve pozitivnije po pitanju zlata, jer ovogodišnji rast ne pokazuje znake usporavanja. Među njima, Goldman Sachs predviđa da bi cena zlata mogla dostići 4.000 dolara po unci sredinom 2026. godine. Prema analitičarima Jefferies-a, zlato bi moglo biti „jedino pravo sigurno utočište koje je ostalo“, dok investitori sve više dovode u pitanje američku imovinu, uključujući i državne obveznice.
Ipak, nagli rast u poslednje vreme doveo je do zasićenja kod nekih indikatora koji se pomno prate, što sugeriše da bi rast mogao da zastane. Indeks relativne snage zlata za period od 14 dana – mera brzine i intenziteta kretanja – dostigao je vrednost 79, iznad nivoa od 70.
Zlato za trenutnu isporuku trgovalo se 1,8 odsto više, na 3.484,19 dolara po unci u 14:27 po lokalnom vremenu u Singapuru, nakon što se povuklo sa novog istorijskog maksimuma. Bloombergov indeks dolara ponovo je pao, nakon pada od 0,7 odsto 21. aprila.

Ostale vestiArhiva