BEOGRAD - Sekula Pijevčević, biznismen, posle dogovora s dvojicom direktora "Komela" da namerno oteraju firmu u stečaj, Pijevčević je kupio "Komel" za male pare i zaradio oko 58 miliona dinara (725.000 evra). Tim direktorima revanširao se kupovinom dva stana i poslovnog prostora u Beogradu, kao i apartmana na Zlatibo­ru.
Takav se mozaik može sklopiti na osnovu onoga što je o privatizaciji kroz stečaj "Komela" u optužnici ustvrdio Branislav Živković, zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala.

LAGER ROBE
ŠTA sve tužilac Živković tvrdi?
Od marta 2001. do marta 2006. Milivoje Marković, generalni direktor "Komela", i Ljubiša Mitić, njegov zamenik - u dogovoru sa Pijevčevićem - najpre su oterali ovu firmu u stečaj, tako što su uradili sve što su mogli da blokiraju žiro račun preduze­ća.
Bez znanja Upravnog odbora, zaključili su ugovor sa "Energo kontaktom" (vred­nost 10.545.000 dinara) o investicionom održavanju poslovnog prostora "Komela" u Senjačkoj ulici 44a u Beogradu. Umesto plaćanja, ustupaju "Energo kontaktu" zakupninu, koju u toj zgradi treba da im plati "Iskra kontaktor".
Od "Oniks elektronika" naručuju robu za 4.499.000 dinara, drže je na lageru, a pravo na svoj novac "Oniks elektronik" ustupa "Energo zaštiti". Faktički vlasnik svih ovih firmi je Pijevčević.
Najzad, direktori su "nabavili nameštaj, kao osnovno sredstvo", ali i ugovorili sana­ciju zgrade "Komela" na pomenutoj adresi - sa firmom "Eureka sport" čiji je vla­snik supruga direktora Mitića.
I dalje bez saglasnosti UO, direktori prave protokol sa "Energokontaktom" o reguli­sanju "međusobnih obaveza" i izdaju tri blanko akcepna naloga, koji se puštaju na naplatu. Tako "Komel"-ov račun odlazi u minus za 1.218.000 dinara, a firma, kako je i planirano, u stečaj. Iako su, apostrofirano je u optužnici, direktori mogli samo prodajom robe sa lagera da deblokiraju račun i spasu "Komel" stečaja.

FINALE U SUDU
U STEČAJU, koji se vodi u Trgovinskom sudu, sledi veliko finale.
Od decembra 2002. do decembra 2003, radi sticanja dobiti i moći organizatora i članova "stečajne mafije", Goran Kljajević, kao predsednik Trgovinskog suda, pod­streknut od Pijevčevića, koristi ovlašćenja i prekoračuje ih da bi pribavio korist dru­gome.
Uticao je na Delinku Đurđević, kao predsednika stečajnog veća, da za stečajnog upravnika dovede Vučelju Bajića. Bajić predlaže, a stečajno veće prihvata, da se "Komel" proda za 32.000.000 dinara, na koliko glasi ponuda "Iskra kontaktora" u kome je Pijevčević suvlasnik.
Neposrednom pogodbom, bez javnog nadmetanja, Trgovinski sud po, inače nereal­noj, ceni prodaje "Komel" "Iskri kontaktor"-u. Akcionari "Komel"-a ostaju praznih šaka, a imovina te firme prelazi u vlasništvo Pijevčevića i Mitića.
Nije kraj. Bajić odlučuje da od dobijenih 32 miliona dinara čak 99,3 odsto - na ime duga i kamata - uplati na račune "Energo kontakta" i "Energo zaštite". Preostalih 0,7 odsto odlazi na račun firme čiji je vlasnik supruga direktora Mitića. Tih 7.501.101 dinar uplaćeno je "Energo kontaktu", po ugovoru o kupoprodaji apartma­na "Zlatibor" na istoimenoj srpskoj planini.

VREDE 100.000 EVRA
NAKON što su oterali "Komel" u stečaj, direktori Marković i Mitić primaju mito od 8.188.708 dinara, odnosno oko 100.000 evra.
Tako što, preko Stambene zadruge "Pupin" i "Energo kontakta", ispod tržišne ce­ne, kupuju nepokretnosti u srpskoj prestonici.
Mirković je kupuje poslovni prostor (74 kvadratna metra) u Begejskoj ulici 2a, či­me stiče nezakonitu korist od 4.717.518 dinara.
Mitić kupuje dva stana na istoj adresi. Jedan od 86,33 kvadratna metra (obogaću­je se za 5.308.708 dinara), a drugi od 64,19 kvadrata (prisvaja 2.880.000 dinara).

OSNIVAČ IZ RUSIJE
"KOMEL" je u Agenciji za privredne registre "zapisan" kao Preduzeće za proizvod­nju elektronskih uređaja. Osnivač (vlasnik "Komela je "Kobeks internešenel kom­pani", iz Moskve, Vinokurova ulica broj 7/5.

PREKREČENE TABLE
U POSLOVNOJ zgradi "Komel"-a u Beogradu, bilo je, tvrdi se, od 2002. godine, sedište nekoliko firmi u kojima je Pijevčević bio ili suvlasnik, ili vlasnik.
To su: "Iskra kontaktor", "Energo zaštita", "Energo kontakt", "Velauto invest­ment", "Energo živ" (kasnije "Srpska ćurka"), "Micukaso"...

Ostale vestiArhiva