Papa Benedikt XVI započeo je svoju četvorodnevnu posetu Turskoj u znatno mirnijoj atmosferi od one koja se nagoveštavala danima pre njegovog dolaska. Umnogome je tome doprinela promena stava turske vlade i premijera Erdogana samo nekoliko sati pre dolaska Rimokatoličkog poglavara. Turski premijer je odlučio da se ipak sretne s papom, pa je do susreta koji je trebalo da traje pola sata ipak došlo na aerodromu. Turski premijer je pozdravljajući Benedikta XVI ponovo izrazio očekivanje da će prva poseta katoličkog pontifa jednoj islamskoj zemlji doprineti razumevanju i saradnji među religijama, a time i sveukupnom miru u svetu. Papa Benedikt XVI razgovarao je s turskim premijerom povodom pitanja priključenja Turske u EU, očigledno izražavajući svoju podršku članstvu Ankare u toj organizaciji.
Poseta je, tako, u poslednjem momentu počela da dobija nove, kooperativnije tonove, mada u javnosti postoji još uvek snažan revolt usled tumačenja izjava Benedikta XVI o islamskom proroku Muhamedu. Turska je zemlja sekularnog islama tako da je reagovanje na ovu posetu imalo nekoliko nivoa: vladin, javni i nivo onih slojeva koji su skrajnuti iz ove dve grupe, ali i dalje imaju snažan uticaj u društvu.
Ovakvo reagovanje izraz je rastućeg nezadovoljstva islamskog sveta politikom Zapada na Bliskom istoku, Iraku i u Avganistanu, mada je, recimo, sam Sadam Husein bio veoma restriktivan prema ulozi islama. Papa je pred dolazak izbegao da se upusti u bilo kakvu polemiku, izražavajući žaljenje zbog toga što je njegova opaska prouzrokovala nezadovoljstvo i istakao svoje poštovanje prema islamu.
Turska je sa svoje strane odbila pozive na otkazivanje posete. Sama poseta dolazi u još jednom delikatnom trenutku: krize u odnosima Turske i EU. Javnost u Turskoj i establišment reaguju uvređeno na poslednji rok koji je Unija ostavila Turskoj za normalizovanje plovidbe za brodove kiparskih Grka. To se tumači kao ultimatum, a kao reakcija dolazi do rasta nacionalističkih reakcija koje se opiru svakoj integraciji sa Zapadom. U tom smislu je i turska vlada i sam premijer nekoliko puta iskazivao svoje očekivanje da će ova poseta biti iskorišćena za demonstraciju da dve religije nisu inkompatibilne.
Poslednja sporna tačka jeste njegov sastanak s pravoslavnim patrijarhom, koji se u sumnjičavoj atmosferi doživljava kao obnavljanje hrišćanskog saveza posle podele koja traje gotovo 1000 godina.
Ova poseta je treća poseta katoličkih poglavara Turskoj. Prvi je Tursku posetio papa Pavle XVI 1967, kada je kleknuo pred bazilikom Sveta Sofija. Jovan Pavle II je u Tursku došao 1979.

Bez susreta s islamskim visokodostojnicima

- Prema zvaničnom programu posete Turskoj papa Benedikt XVI danas bi trebalo da poseti Efes, gde će služiti misu. Zatim se vraća u Istanbul (Carigrad), gde su predviđeni molitva u Sabornoj crkvi svetog Georgija, a potom i privatni susret s vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem Prvim. U četvrtak na praznik Svetog Andrije Prvozvanog, osnivača Carigradske patrijaršije, koji Carigrad slavi prema gregorijanskom kalendaru, poglavar Rimokatoličke crkve prisustvovaće prazničkoj svetoj arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi svetog Georgija. Istog dana u planu su posete Muzeju Sveta Sofija i Plavoj džamiji, susreti sa sirijskim pravoslavnim visokodostojnicima, velikim rabinom Turske, kao i večera sa članovima Rimokatoličke biskupske konferencije. U petak papa će služiti misu u katedrali Svetog Duha, posle koje napušta tursku prestonicu. Prema zvaničnom programu koji je Vatikan prekjuče objavio, tokom posete Turskoj nisu predviđeni papini susreti sa islamskim verskim liderima.

Tri cilja posete

Beograd - Papina poseta Turskoj, prema navodima vatikanskih analitičara, ima tri cilja - pastorani, ekumenski i podsticanje dijaloga s islamom. U Turskoj živi 32.000 rimokatolika koji čine 0,04 odsto stanovništva. U izveštaju međunarodne rimokatoličke agencije Zenit odlazak pape Benedikta XVI u "Istanbul zapravo je odgovor na poziv vaseljenskog patrijarha Bartolomeja Prvog". Isti izvor navodi i procene biskupa Luiđija Padovezija, apostolskog vikara Anadolije, da će "prošlonedeljni masovni protesti u Istanbulu i Bursi protiv papine posete Turskoj imati efekat bumeranga, jer je interesovanje za papin dolazak sve veće".

Ostale vestiArhiva