Nestašica struje na Balkanu ozbiljno preti da tokom zime zamrači ne samo naše stanove već i stanove u susednim zemljama. Suša je pogodila ceo region. Uz to, od 1. januara 2007. godine prestaju s radom poslednja dva bloka u nuklearnoj elektrani Kozloduj, što će samo pojačati energetsku krizu.

Nadležni u Elektroprivredi Srbije tvrde da je spas u izgradnji nove termoelektrane u republici ili u kupovini elektrane u nekoj od država u okruženju iz koje bi se snabdevala domaćinstva i privreda u Srbiji. Za građane, ali i za državu, najjeftiniji je i najbolji drugi izbor i to iz više razloga. Najvažniji je što bi to postrojenje odmah proizvodilo struju i ne bi moralo da se čeka čak pet godina koliko je potrebno da se izgradi nova elektrane u Srbiji.

Nemoguća misija

Energetski stručnjaci tvrde da bi kupovina jedne elektrane bila veliki strateški potez EPS-a, jer će sve ostale države dobiti postrojenja za proizvodnju struje oko 2011. godine. To znači da bi u tom razdoblju EPS imao značajan kapacitet za tržišnu utakmicu. Sa kupljenom elektranom naša država bi postala regionalni energetski lider. Sasvim je sigurno da bi uvoz struje prestao, a verovatno bi bilo i izvoza.

Međutim, to je trenutno samo želja EPS-a. Nedostatak novca u ovom javnom preduzeću osnovni je razlog zašto je to „nemoguća misija”. Upravo zbog toga što EPS nije profitabilna firma koja može da uđe u takve velike strateške projekte, u ovoj kompaniji najavljuju da će se okrenuti izgradnji nove elektrane snage 700 megavata i to sa nekim velikim strateškim partnerom. Elektrana će se snabdevati ugljem iz Kolubarskog basena i očekuje se da će biti gotova, u najboljem slučaju, tek 2011. godine. Kako EPS nema novac za te investicije, u novu firmu, nezavisnog proizvođača električne energije, EPS bi uneo nepokretnu imovinu, a strani investitori, koji su već pokazali interes da učestvuju u gradnji, kao ulog bi uneli ono što EPS nema – novac. Ukupna investicija u elektranu i novi kop uglja je, u zavisnosti od varijante za koju se odluče partneri, oko milijardu evra.

Manjak uglja

Drugi problem sa kojim se ove zime suočavaju u EPS-u jeste već pomenuta suša. Naime, dotok vode na Drini i Dunavu, na tamošnje hidroelektrane, jedan je od najmanjih u ovom veku. Proizvodnja struje je za trećinu manja od plana, a potrošnja velika.

Manjak struje se nadoknađuje proizvodnjom iz termoelektrana, korišćenjem vode iz akumulacionih jezera i uglja sa deponija. Termoelektrane daju oko 20 odsto više struje nego što je planirano. Uz to, i uvoz sprečava probleme u snabdevanju. Kako se suša nastavlja, a potrošnja je za oko četiri odsto veća od plana, EPS će uskoro posegnuti za dodatnim uvozom.

U narednim godinama problem će predstavljati i nedovoljna proizvodnja uglja sa kopova, jer rudnici ne mogu da odgovore potrebama „osveženih“ i „podmlađenih” termoelektrana. Naredne tri godine, dok ne prorade novi rudarski kapaciteti, manjak uglja će biti oko tri miliona tona godišnje. U proizvodnji električne energije to je oko dve milijarde kilovat-časova manje na godišnjem nivou, upravo koliko nedostaje.

-------------------------------------------------------------------------

Sve skuplji kilovati

U nedostatku svoje elektrane, uz ovakvu sušnu godinu i nekontrolisanu potrošnju najjevtinijeg energenta, uvoz je imperativ. U avgustu, kada je EPS ugovarao prve količine iz uvoza, kilovat-sat je koštao 4,8 centi u proseku. Sada je cena između šest i sedam centi, a u kriznim periodima može dostići čak i 10 centi za kilovat-sat. Kada ima struje na tržištu, ona ima nižu cenu, a kada je nema, kao sada, nabavlja se za mnogo više novca. Ipak, uprkos svemu, iz EPS-a stižu uveravanja da restrikcija neće biti.

Ostale vestiArhiva