Vremenski uslovi ovog proleća nisu bili naklonjeni poljoprivrednicima, a zatim je usledio period neuobičajeno hladnog i kišovitog vremena u prvoj sedmici juna. Sve to je nepovoljno uticalo na setvu jarih useva, koja ne samo da je kasnila, nego će i najverovatnije biti zasejane manje površine od planiranih. Prema procenama stručnjaka Instituta za kukuruz Zemun polje do 20. maja kukuruzom je posejano oko 80 odsto za ovu godinu predviđenih oranica.
- Činjenica da kukuruz nije posejan na svim planiranim površinama, da su usevi presejavani i da će se tek presejavati, kao i da je setva u nekim delovima Srbije još u toku, onemogućava davanje egzaktnih podataka o površini oranica na kojima će ove godine biti zasejan kukuruz. To je i jedan od osnovnih razloga što do kraja juna nećemo imati zvanične podatke koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Naša procena je da je setva kukuruza do sada okončana na oko 1,2 miliona hektara - izjavio je za Danas Željko Kaitović, stručni saradnik u Institutu za kukuruz Zemun polje.
Komentarišući stanje useva koji su se do ovog trenutka našli na poljima, Kaitović kaže da se, zbog toga što je silom prilika sejan u različito vreme kukuruz nalazi u različitim fazama razvića. Ima useva koji su u fazi osam do deset listova, ali i onih koji tek klijaju i niču.
- Kiše koje ovih dana padaju pogoduju kukuruzu, ali mu je za formiranje vegetativne mase neophodna viša temperatura. Ako se tokom leta steknu povoljni uslovi uz vlažni period koji bi trebalo da traje od 15 do 20 dana pre metličenja i do početka mlečne zrelosti kukuruza, može se očekivati visok rod uprkos lošim uslovima u vreme setve. Treba, takođe, podsetiti da na visinu prinosa utiče i izbor hibrida pri čemu ratarima sugerišemo da izaberu hibride kratke vegetacije, kao što su ZP 260 i ZP 196 - ističe Kaitović.
Ipak, tvrdi naš sagovornik, ako se imaju u vidu površine na kojima je krajem prošle godine posejana pšenica (oko 530 hiljada hektara) i poplavljene površine (oko 130 hiljada hektara), realno je očekivati nešto niže prinose nego prethodnih godina. Kaitović dodaje da bi i pšenici odgovarale više temperature, do 30 stepeni Celzijusovih, imajući u vidu da je u fazi nalivanja zrna.
Branka Kresović, pomoćnik direktora Instituta za kukuruz Zemun polje, podseća da naši ratari dosta toga znaju o gajenju kukuruza i da su naučili da izlaze na kraj sa raznovrsnim nedaćama.
- Odstupanje od optimalnog roka setve iziskuje upotrebu hibrida kraće vegetacije. Međutim, kako dobar rod zavisi od vremena setve, vrste hibrida i zemljišta, to i saveti za izbor hibrida ne mogu biti isti čak ni za susedne oranice u istom mestu. Stoga preporučujemo da se poljoprivrednici posavetuju i sa stručnjacima, s obzirom na to da je na tržištu u ponudi široka paleta hibrida i nije uvek lako izabrati onaj pravi - upozorava Kresović.

Ostale vestiArhiva