Uprkos skepticizmu domaćih i stranih eksperata koji sumnjaju u održivost postignute makroekonomske stabilnosti, godišnji izveštaj EBRD u kome se Srbija apostrofira kao lider u reformama po brzini privrednog rasta i prilivu stranih direktnih investicija, stigao je kao pravi melem političarima vladajuće koalicije kojima je u predizbornoj trci dragocen svaki poen. A da razloga za euforiju ipak nema, a pogotovu ne da se tvrdi da je priznanje EBRD "čvrst dokaz da Srbija krupnim koracima grabi ka EU" najbolje pokazuju neki segmenti izveštaja ove svetske organizacije.
Eksperti Evropske banke za obnovu i razvoj, analizirajući zapravo šta se u Srbiji događalo u 2005. i prvoj polovini ove godine u poređenju sa ostalim zemljama u regionu, zaključuju da je po kriterijumima tranzicije Srbija izuzetno nisko rangirana. Tako, recimo, i Srbija za 0,3 procentna poena zaostaje za prosekom jugoistočne Evrope, dok je Rumunija taj prosek nadmašila za 0,3 odsto, a Hrvatska i Bugarska za 0,5 procentnih poena. Od nas lošije stoje samo BIH i Crna Gora. Jedini indikator gde smo ravni proseku u regionu jeste takozvana mala privatizacija. Za jedan procenti poen zaostajemo za prosekom koji se odnosi na reformu preduzeća, liberalizaciju cena i nebankarske finansijske usluge. U svim drugim kriterijumima smo znatno ispod proseka, a najviše zaostajemo u liberalizaciji trgovine, reformi infrastrukture i velikim privatizacijama, odnosno privatizacijama javnog sektora. Istina, naše zaostajenje u indeksima tranzicije je u odnosu na 2000. godinu prepolovljeno, ali je jasno da se u Srbiji reforme još nisu zahuktale, a naš zaostatak je još drastičniji ako bismo se poredili sa Bugarskom, Rumunijom i zemljama kandidatima za ulazak u EU. Zbog ovih poređenja valjalo bi, podsećaju stručnjaci, pomno analizirati i zašto nam se to događa.
Analitičari tvrde da krivca ne treba tražiti u radnicima, osim možda onima u automobilskoj industriji, jer oni nisu glavni protivnici reformi, kako se to često u javnosti predstavlja. Glavni kočničar reformi je ekonomska elita koja je počela da gubi svoje monopole. U tu elitu spadaju insajderi i tajkuni, ljudi koji su stekli bogatstvo "tunelovanjem društevnih preduzeća" ili monopolskim pozicijama koje su ranije postojale u državi. Njima najmanje odgovara, kako u svojoj analizi ovog problema kažu eksperti Ekonomskog instituta, da država gradi institucije koje omogućavaju pravljenje profita pod konkurentnim uslovima već, naprotiv, očekuju i traže od države da im omogući izvlačenje renti koje počivaju na monopolskom položaju.
Bez obzira na to koliko će se političari složiti sa tom analizom, jasno je da će pred novom vladom, ukoliko želi krupnim koracima da vodi Srbiju ka EU, stajati dosta krupnih zadataka koje neće moći da gura pod tepih kao što je to do sada činjeno da bi reforme bile ubrzane, a konkurentnost Srbije makar u regionu značajno ojačala.

Ostale vestiArhiva