Beograd - Prvi put se u Srbiji određuju numerički ciljevi inflacije, a fleksibilan devizni kurs nije više cilj nego instrument monetarne politike, sa željom da u narednom periodu postane samo pokazatelj makroekonomskih kretanja. Ali da bi se do toga došlo, mora da prođe vreme i NBS je tek na putu da uđe u režim targetiranja inflacije. Zato možemo da se složimo sa konstatacijom da devizni kurs više oscilira nego ranije, ali da li je to brzo ili ne, nije lako oceniti posle samo tri meseca primene nepotpunog režima targetiranja - rekao je između ostalog David Vavra, češki ekspert za ovu oblast na okruglom stolu posvećenom efektima ciljanja inflacije, apresijacije kursa i spoljnoj neravnoteži u ovoj godini i perpektivama u 2007. koji su organizovali Naučno društvo ekonomista i Fond za razvoj ekonomske nauke.
On je kao vidljive efekte nove monetarne politike naveo da su kamatne stope na dnevne operacije stabilizovane i dodao da je zahvaljujući tome došlo do pada kamata na šestomesečne depozite, kao i i obaranja cena. Ono na šta mere NBS nisu mogle da deluju su inflatorna očekivanja a upravo zato je potrebno vreme.
Slično mišljenje izneo je i Laurian Lungu, ekonomski analitičar iz Rumunije koji je na iskustvu svoje zemlje pokazao da režim ciljane inflacije tek posle godinu ili dve daje prave rezultate. Prema njegovoj oceni, ni jedna zemlja u tranziciji koja je prešla na ovaj režim, osim možda Češke i Poljske, zapravo još nije u tom sistemu u potpunosti, zato što im nedostaje razvijeno finansijsko tržište koje će povratno delovati smanjenjem kamatnih stopa na promenu kamatne politike centralne banke. Po njegovim rečima, u fazi u kojoj se sada nalazi Srbija, a Rumunija je bila u sličnoj poziciji pre dve godine, ključna je kombinacija mera fiskalne i monetarne politike da bi rezultati bili što uočljiviji, a čitav postupak targetiranja što jeftiniji.
Iako pozdravlja prelazak na targetiranje inflacije profesor Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da u situaciji kada postoji bankarski kartel, kao što je to kod nas, postoji velika skepsa da će banke reagovati na pad referentne kamatne stope obarajući svoje kamate. Otuda i njegova ocena da insitiranje na kamatnoj politici kao instrumentu za obaranje inflacije nije efikasan način da se do željenog cilja dođe. Potpuno suprotan stav izneo je Boško Živković, koji smatra da banke reaguju povećanjem a ne snižavanjem kamata ali ne zbog kamate politike NBS nego zbog apresijacije dinara. Za Pavla Petrovića ostaje otvoreno pitanje da li politika targetiranja inflacije primenom kamatnih mehanizama daje veće efekte na obaranje inflacije ili to čini devizni kurs. Svi su mišljenja da je kurs precenjen, ali da bi se govorilo o precenjenom kurs treba dati odgovor na pitanje kada je on bio ravnotežan, a prema računicama Ces Mekona o ravnotežnom kursu od 2001. se ne može govoriti.

Ostale vestiArhiva