Licencirani stečajni upravnici koji po novom zakonu sprovode stečajni postupak u srpskim firmama, osim što moraju da rešavaju zaostale stečajeve koji su trajali u nedogled, suočavaju se i sa dodatnom obavezom kako da promene negativan imidž ove profesije.

- Novim Zakonom o stečajnom postupku i profesija stečajnog upravnika je postavljena na nove osnove. U svemu se prilagođavamo Evropi, pa je i u ovoj oblasti država bila kategorična u domenu zakonodavstva: evropski zakon, evropski pravilnik o nagrađivanju rada stečajnih upravnika, ali u stvarnosti situacija izgleda drugačije - kaže Vesna Mitrić, predsednica Upravnog odbora Udruženja licenciranih stečajnih upravnika.

Prilagođavajući se ovim promenama, nova generacija stečajnih upravnika sredinom godine osnovala je svoje udruženje čiji je osnovni cilj da poziv stečajnog upravnika bude cenjena profesija u privredi i društvu.

- Danas ova profesija ima tešku hipoteku prošlosti. Svakodnevni naslovi u medijima i zatvori puni pripadnika stečajne mafije ne govore ništa dobro o onima koji imaju zadatak da sa tržišta uklone nezdrave privredne subjekte koji su balast svake ekonomije. Za dobrog stečajnog upravnika potrebno je, pored licence, imati veliko znanje, veštinu, životno i radno iskustvo. O tome do sada niko nije govorio. Takođe, niko nije govorio ni o realnim problemima s kojima se susrećemo - naglašava Mitrićeva.

Šta je problem

Prvi problem, po rečima naše sagovornice, jeste kako biti imenovan za stečajnog upravnika.

- Nas ima 323 sa licencom. Mnogi od nas još nisu imenovani od strane trgovinskih sudova ili angažovani kao poverenici Agencije za privatizaciju, a s druge strane, još postoje upravnici sa 20 i više stečajeva. Treba li uopšte komentarisati kakav je kvalitet vođenja tolikog broja preduzeća, a koliko je to tek nekorektno prema onima koji su se odlučili za ovu profesiju a nisu imenovani - ukazuje Vesna Mitrić.

Jedan od prioritetnih zadataka udruženja jeste ravnomerno imenovanje licenciranih upravnika. Po rečima Mitrićeve, za to je potrebna veća saradnja trgovinskih sudova, Agencije za licenciranje, Agencije za privatizaciju i, svakako, samih upravnika.

Moguće dileme

Međutim, nameće se dilema da li je neko od nadležnih uradio analizu i utvrdio optimalan broj potrebnih upravnika zbog toga što po prirodi posla stečajni upravnik ne može sam da izađe na tržište, već mora da bude imenovan.

- Drugu grupu problema čine stečajevi koji su započeti po starom zakonu i traju godinama, a sada se nastavljaju po novom zakonu. Često nema finansijskih sredstava za vođenje ovih postupaka. Te koske se moraju odraditi, ali država prebacuje kompletan teret na stečajne upravnike, jer često sami finansiramo realne troškove postupka koji nemaju odakle da nam se nadoknade. Treba istaći i da po novom zakonu stečajni upravnik za svoj rad odgovara svojom ličnom imovinom - ukazuje Vesna Mitrić, predsednica Upravnog odbora Udruženja licenciranih stečajnih upravnika.

Ostale vestiArhiva