Za pokriće minimalne potrošačke korpe u novembru prošle godine bilo je potrebno 0,70, a za prosečnu korpu 1,13 prosečnih mesečnih zarada u Srbiji. U saopštenju Ministarstva trgovine navodi se da je registrovan blagi rast kupovne moći u odnosu na oktobar kada je minimalna korpa bila teška 0,72, a prosečna 1,17 zarada. To znači da su obe potrošačke korpe u novembru bile skuplje s obzirom na to da je za kupovinu namirnica iz minimalne potrošačke korpe bilo potrebno izdvojiti 229,6 dinara, odnosno 0,7odsto više, a prosečna korpa je bila skuplja za 107,4 dinara ili 1,4 odsto. Izdaci za hranu i piće iz minimalne korpe bili su veći za 46,3 dinara, a u prosečnoj za 201,0 dinara i to uglavnom zbog poskupljenja povrća, voća i prerađevina (u prosečnoj korpi), odnosno viših cena svežeg i prerađenog mesa (u minimalnoj korpi), kao i zbog poskupljenja mleka, mlečnih proizvoda i jaja u obe korpe. Promenjena je i struktura obe potrošačke korpe. Isključeni su troškovi za spanać, papriku i grožđe, a povećana je količina pasulja, slatkog kupusa i jabuka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za kupovinu namirnica sadržanih u minimalnoj potrošačkoj korpi u novembru prošle godine bilo je potrebno izdvojiti 16.248,5 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu 26.271,1 dinara. Minimalna potrošačka korpa poskupela je za 0,7 odsto, a prosečna za 1,4 odsto. U poređenju sa decembrom 2005. godine, minimalna korpa je skuplja za 5,9 odsto, a prosečna za 6,4 odsto.
Statističari su takođe zabeležili da je kupovna moć potrošača u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu bila iznad proseka, dok su potrošači u Šapcu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu, Zaječaru i Leskovcu morali da se zadovolje nešto slabijim asortimanom namirnica.

Ostale vestiArhiva