Beograd - Novi zakon o deviznom poslovanju rezultat je želje da na jednom mestu i na sveobuhvatan način uredimo kako tekuće, tako i sve kapitalne transakcije u platnom bilansu i istovremeno uredimo i kreditne poslove sa inostranstvom. Time smo ne samo prihvatili činjenicu da je od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2002. godine došlo do značajnih promena u zakonskoj regulativi i na tržištu nego i smanjujemo broj zakona koji uređuju priliv i odliv kapitala, a pravni sistem činimo prepoznatljivijim stranim investitorima - izjavio je juče ministar Mlađan Dinkić, obrazlažući pred gotovo praznim parlamentom Predlog zakona o deviznom poslovanju.
Uz konstataciju da je suština novog zakona u daljoj liberalizaciji deviznih transakcija koje su uvedene 2002. godine, on je između ostalog ukazao na to da dinar ostaje jedino sredstvo plaćanja u zemlji, ali da se sada dozvoljava bankama da odobravaju kredite građanima u devizama za kupovinu nekretnina i da ih oni u devizama i vraćaju. Osim toga, pravnim i fizičkim licima omogućena je kupovina dugoročnih stranih hartija od vrednosti pod uslovima koje će pripisati NBS, kao i kupovina domaćih hartija od vrednosti izdatih u inostranstvu, a koje glase na stranu valutu. Jedini uslov je da o tome bude obaveštena Narodna banka Srbije kako bi imala evidenciju o obimu i vrsti ovih poslova. Istovremeno, zakon predviđa da pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu slobodno u inostranstvu da investiraju i stiču vlasništvo nad nepokretnostima. Novinu predstavlja i uvođenje novih finansijskih instituta u naš sistem kakav je na primer kupovina potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica, što je kako je naglasio Dinkić izuzetno važno za dinamiziranje privredne aktivnosti.
Kako bi bilo smanjeno ili eliminisano suvišno uplitanje i administriranje države u realizaciju spoljnotrgovisnkih poslova rokovi za unos robe koja je avansno plaćena u inostranstvu ili unos deviza od ostvarenog izvoza produžen je sa tri na šest meseci, ali zato zakon predviđa da u slučaju prekoračenja toga roka ta sredstva dobijaju tretman kredita.
Srpska radikalna stranka čiji su poslanici jedino diskutovali o predloženim rešenjima najavila je da neće glasati za zakon koristeći priliku da za skupštinskom govornicom ponovo podseti javnost na sve afere u kojima su po njihovim rečima akteri bili "Mlađan Dinkić i njegova družina". Poslanici SRS ocenili su da zakon ide naruku "stranim bankama koje su Dinkić i Radovan Jelašić doveli u Srbiju da bi opljačkali građane". Mogućnost otvaranja deviznih računa u inostranstvu, po njihovoj oceni, znak je da Dinkić hoće "da ozakoni svoje račune na koje je prebacio pare sa Kipra".

Za prekršaj sledi oduzimanje vozila

Da bi sprečili autoprevoznike, kao i lica koja nisu registrovana za obavljanje javnog prevoza da ponavljaju prekršaje, odnosno privredne prestupe dopunom Zakona o drumskom saobraćaju kako je poslanicima obrazložio Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, predloženo je i privremeno oduzimanje vozila do pravosnažnosti postupka, pri čemu troškovi čuvanja vozila idu na teret onoga ko je prekršaj učinio. Za preduzeća koja organizuju vanlinijski prevoz a nemaju pismeni ugovor sklopljen sa korisnikom prevoza o svim bitnim detaljima usluge koja se pruža, od relacije do cene, predviđene su novčane kazne od 100 do 400 hiljada dinara, a za fizička lica koja obavljaju javni prevoz, a nisu registrovana, kazne su od 10 do 50 hiljada dinara ili jednomesečni zatvor.

I Srbija u evropskoj energetskoj zajednici

Vlada Srbije predložila je Skupštini da ratifikuje Ugovor o osnivanju energetske zajednice između evropske zajednice i Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJRM, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Privremene misije UN na Kosovu. To je prvi međunarodni pravni obavezujući akt koji država Srbija sklapa sa EU, rekao je obrazlažući ovaj predlog Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, dodajući da će Srbija u budžetu energetske zajednice učestvovati sa 0,7 odsto ili 60 do 70 hiljada evra godišnje. Vlada je predložila i da Srbija da garancije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW za kredit od 30 miliona evra dat Elektroprivredi Srbije za rehabilitaciju hidroelektrane Bajina Bašta.

Ostale vestiArhiva