NAJSTARIJA na Balkanu, Fabrika cementa u Beočinu, bila je i ostala ekonomski stub najmanje vojvođanske opštine.
Isključivo zahvaljujući cementari, Beočinci u Srbiji već godinama najviše zarađuju, makar što su plate u cementari i dalje poslovna tajna. Zna se da su dobre i jake "kao beton", ali se ne zna i kolike su.
Rekordni prosek statističari su beležili i pre nego što je 2002. godine upravljanje fabrikom preuzeo svetski lider u proizvodnji građevinskog materijala, francuska kompanija "Lafarž". Pet godina od dolaska novog vlasnika cementare, beočinska opština je jedna od najbogatijih po visini zarada u Srbiji. I, ekonomski najjača u privredno siromašnom podunavskom delu Srema.
PROJEKTI
KAMIL Befa, direktor "Lafarža", veoma je ponosan na taj statistički podatak, nepromenjen uprkos svemu što se u periodu tranzicije u Srbiji događalo u samoj fabrici i u ovoj sremskoj varošici.
- Mi, u "Lafaržu" nastojimo - kaže Befa - da budemo deo našeg okruženja. Ne treba odvojeno posmatrati opštinu i fabriku jer jedni bez drugog, ne možemo. Svesni smo da se uzajamno moramo pomagati. Zbog toga smo pokrenuli nekoliko projekata, pre svih, projekat jedinstven u Evropi: "Beočin biznis park". Fabrika, konkretno, time neće profitirati, ali nam je želja da privučemo potencijalne investitore da nam se pridruže i ulože u Srbiju.
Beočinska fabrika cementa "Lafarž" je mnogo uložila u ovaj projekat budućnosti od kojeg očekuje otvaranje novih radnih mesta, smanjenje broja nezaposlenih, povećanje proizvodnje i izvoza, kao i dalji ekonomski razvoj opštine, Vojvodine i Srbije.
- Spremni smo da potencijalnim investitorima stavimo na raspolaganje oko 20 hektara zemljišta, u celosti infrastrukturno opremljenog, o čemu smo obavestili 1.500 investitora - objašnjava Befa. - Iako, zasada, konkretnih ponuda nema, optimista sam. Nažalost, slika Srbije u svetu ne odgovara istini o ovoj zemlji. To je zato što ljudi sa zapada ne znaju puno o Srbiji. Kad me iz poslovnog sveta pitaju kakvo je iskustvo "Lafarža", ja ih pozovem da dođu i sami se uvere u velike mogućnosti koje se mogu postići ulaganjem u Srbiju.
PRAKSA
OVA, nekada "porodična fabrika" hranila je gotovo svih 7.000 meštana, jer su u BFC radili otac, sin i unuk. Dolaskom francuske kompanije ta praksa je otišla u nepovrat, započeto je novo "poglavlje" duge i prestižne istorije ovog proizvođača cementa: opština Beočin je u "Lafaržu" dobila partnera koji podupire ekonomski standard grada Beočina i devet ostalih njegovih naseljenih mesta.
- Cenu tranzicije, koja je za sve zemlje, pa i za Srbiju, bolna, plaćaju i radnici naše fabrike - kaže Kamil Befa. - Kada je "Lafarž" preuzeo fabriku, na spisku zaposlenih bilo je 2.000 radnika. Socijalni program, koji ističe zaključno sa 31. martom, garantovao je radnicima sigurno radno mesto. Deo radnika u startu se opredelio da uz lepu otpremninu dobrovoljno napusti fabriku. Trenutno je na platnom spisku 781 radnik.
Prema novoj sistematizaciji, koja kreće 1. aprila, broj zaposlenih smanjiće se za još 213 radnika. O ljudima koji treba da budu proglašeni tehnološkim viškom, u fabrici brinu još od marta 2006. godine. Befa kaže da će svakom pojedincu pomoći da se snađe, uz mogućnost prekvalifikacije ili obuke za započinjanje nekog drugog posla. U Fabrici postoji Agencija za pomoć pri zapošljavanju, čijim posredstvom je dosada prekvalifikovano 143 radnika, a novi posao našlo je oko 400 do sada ovde zaposlenih.
- Naš cilj je da fabrika postane uspešan deo "Lafarž" sistema koji posluje u 75 zemalja sveta, i istovremeno simbol srpskog industrijskog liderstva - poručuje naš sagovornik. - Blizu smo da to postignemo, o čemu svedoči i prošlogodišnji poslovni uspeh: proizveli smo i tržištu isporučili 1,1 milion tona cementa i 25.000 tona multibata.
Prvi čovek fabrike ponosan je i na ulaganja "Lafarža" u Srbiju, koja premašuju 120 miliona evra. U tehničku modernizaciju fabrike utrošeno je 60 miliona evra, gotovo dvostruko više nego što je ugovorom o privatizaciji, predviđeno.

VAZDUH

REKONSTRUKCIJOM proizvodne linije, u fabrici su stvoreni uslovi da građani napokon udišu čistiji vazduh.
To je postignuto zatvoranjem stare linije za proizvodnju klinkera (poluproizvoda) tzv. "mokrim postupkom" koja je bila najveći zagađivač okoline.

ADRIJAN JE I DRAGAN

KAMIL Befa, pored šest stranih, odlično govori i srpski jezik. Lično smatra da mu škripi "gramatika", ali je rešen da dobije tu bitku.
Zavoleo je Srbiju i ljude u njoj. U Beogradu živi njegova supruga Polin sa četvoro dece: Bastien (7), Marge (6), Mahaut (3) i najmlađa beba, sin kome su posle prvog imena -Adrijan, dali ime Dragan. Zato što je rođen u Srbiji i zbog istorijskih veza Srbije i Francuske.

Ostale vestiArhiva