Gašenje trećeg i četvrtog bloka nuklearke Kozloduj nanelo je veliku štetu bugarskoj energetici, a zemljama Balkana preti nestašica električne energije, jer je Bugarska u prethodnom periodu bila njihov veliki snabdevač strujom-izjavio je Rumen Ovčarov, bugarski ministar za energetiku u ekskluzivnom intervjuu za beogradski sajt Energyobserver.
On tvrdi da su direktni gubici, koje će Bugarska imati zbog prevremenog zatvaranja trećeg i četvrtog bloka nuklearke Kozloduj, procenjeni na oko 1, 6 milijardi evra. Bugarska, koja je do sada bila vodeći izvoznik električne energije u jugoistočnoj Evropi, upozoravala je na potencijalnu energetsku krizu u regionu, gde je pokrivala 80 odsto deficita električne energije. U 2006. godini Bugarska je izvezla rekordnih 7, 8 milijardi kilovat - sati električne energije, ali ove godine ne planira gotovo nikakav izvoz.
Bugarska je pristupila postepenom zatvaranju nuklearne centrale Kozloduj u dogovoru sa Evropskom unijom, koja je obećala da ćemo zbog gubitka koje će pretrpeti naš energetski sektor biti obeštećeni. Smatramo da je moguće da Bugarska dobije mnogo veću kompenzaciju od prvobitno pominjane, odnosno naši stručnjaci smatraju da treba da se izborimo za kompenzaciju od jedne milijarde evra. Inače, visina kompenzacije se obračunava na osnovu iznosa obeštećenja koje su druge zemlje, koje su bile u sličnoj situaciji, uspele da izdejstvuju, kao i od kapaciteta koji su izgubljeni i uticaja na kompletnu ekonomiju zemlje - kaže Ovčarov.
Komentarišući energetsku zavisnost od Rusije, Evropska komisija je nedavno objavila podatak da zavisnost Bugarske iznosi 48 odsto, dok je stepen zavisnosti Evropske unije od 50,1 odsto. Očekuje se da će 2007. godine, udeo energenata iz uvoza koji se koriste za proizvodnju električne energije, biti 29 odsto. Ruski Atomstrojeksport će biti glavni izvođač radova na nuklearki Belene, a podizvođači su francuska kompanija Framnatome i nemački Siemens. Konzorcijum Areva-Siemens obezbediće sigurnosnu opremu, kontrolne mehanizme, električne sisteme i delove sistema za grejanje i ventilaciju postrojenja. Inače, kada govorimo o energetskoj zavisnosti od Rusije, najveći udeo u energentima iz ruskog uvoza ima nafta.
- Posle višemesečnih teških pregovora, nedavno smo uspeli da sa Gaspromom potpišemo veoma dobar ugovor. Bugarski distributer gasa Bulgargaz potpisao je novi aranžman sa ruskim Gaspromom o isporuci i tranzitu prirodnog gasa do 2030. godine. Taj Memorandum potpisan je 18. decembra 2006. godine. Prema uslovima ugovora, cena po kojoj Bugarska kupuje gas od Rusije postepeno će se povećavati sve dok 2012. godine ne dostigne tržišnu cenu. Zagarantovani dugoročni prihodi Bulgargaza od tranzitnih taksi biće povećani sa sadašnjih 1,2 milijarde leva (600 miliona evra) na najmanje 4, 7 milijardi leva (2, 3 milijarde evra), a moguće je da do kraja 2030. godine prihodi dostignu 7, 8 milijardi leva (3, 9 milijardi evra). Bugarska je veoma zainteresovana za izgradnju balkanskih naftovoda, iako nas optužuju da se nismo još odlučili između naftovoda AMBO i Burgas-Aleksandropolis.
Naprotiv, aktivno radimo na oba projekta. Bugarska je u poziciji da kontroliše glavni infrastrukturni objekat - univerzalni terminal Burgas, jer će on biti tačka u kojoj će se obavljati pretovar nafte iz grčke luke Aleksandropolis i albanskog PRISTANIŠTAVALONA (Vlora). U toku su tripartitni pregovori i očekuje se da će biti završeni u narednih nekoliko meseci - zaključio je Rumen Ovčarov.

Ostale vestiArhiva