U taj dug uračunat je, pored dugovanja za koja garantuje država i koja se izmiruju iz budžeta Srbije, i privatni dug koji treba da otplaćuju pravna lica koja su se zadužila u inostranstvu.

Pre šest godina spoljni dug Kosova i Metohije bio je 1,7 milijardi dolara, a smanjen je za 500 miliona dolara nakon otpisa dela potraživanja Pariskog i Londonskog kluba poverilaca i otplatom 130 miliona dolara iz budžeta Srbije, jer je od 2002. godine redovno izmirivala kosovski dug iako nije imala nikakve prihode sa tog dela teritorije.

Preuzimanje otplate inostranih kredita koji su korišćeni na Kosovu vlast u Beogradu je objašnjavala uslovljanjem međunarodnih finansijskih institucija da Srbija mora da izmiruje i obaveze Kosova ukoliko računa na reprogram i otpis dela starih dugova i dobijanje novih povoljnih kredita, koji se dodeljuju samo nerazvijenim zemljama.


Predstavnici Vlade Srbije nisu uspeli u pregovorima za međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama da obezbede da Srbiji, ako već izmiruje kosovski dug, pripadne i deo budžetskih prihoda koji se prikupljaju na Kosovu, uključujući i prihode od privatizacije društvenih preduzeća.

Kosovsko ministarstvo finansija je spremno da plaća spoljni dug Kosova i već je počelo sa zapošljavanjem ljudi koji će se baviti ovom oblašću. Zamenik ministra Bešćet Brajšori kaže da će „ukoliko plaćanje duga počne ove godine, biti neophodno revidirati budžet“.

Predstavnici Privredne komore Kosova i lokalni ekonomski eksperti smatraju da Kosovo ne bi trebalo da plaćaju ovaj dug ukoliko Kosovo ne bude uključeno u raspodelu dobara bivše Jugoslavije. Ahtisari je predložio da, ukoliko godinu dana nakon primene rešenja o statusu Kosova, Beograd i Priština ne postignu dogovor o raspodeli duga i njegovoj daljoj otplati, međunarodna zajednica imenuje arbitražni tim koji će odlučiti kako će se to pitanje rešiti.

Ostale vestiArhiva