Prvog dana primene novog načina utvrđivanja deviznog kursa kupovni kurs evra iznosio je 80,2344 dinara, dok je prodajni bio 81,3656 dinara. Srednji kurs evra iznosio je 80,8000 dinara.

Zvanični srednji kurs dinara od juče utvrđuje se na osnovu trgovine na ukupnom deviznom tržištu. Uzima se u obzir ne samo trgovina na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta u Narodnoj banci Srbije, već i neposredna međubankarska trgovina devizama van sastanka.

Radovan Jelašić, guverner NBS, naglasio je da se ne očekuje značajno menjanje kursa, jer u protivnom nov način utvrđivanja nikad se ne bi ni primenjivao. Ovako će se kurs računati na kraju dana, a objavljivati idući dan ujutru, čime će se sprečiti eventualne kalkulacije.

Ekonomisti iz Instituta za tržišna istraživanja, međutim, smatraju da bi evro trebalo da vredi mnogo više i da je trenutno nerealan.

- Evro bi trenutno realno trebalo da košta najmanje između 120 i 130 dinara. Za državu i građane najbolje bi bilo da nacionalna valuta postepeno krene da se približava realnom kursu - kaže Miloje Kanjevac, direktor ovog instituta.

On je naglasio da će u slučaju pada dinara u odnosu na evro najgore proći građani i privreda koji su se zadužili po osnovu devizne klauzule, što bi moglo da znači i duplo veće dugove od onih trenutnih, a takođe povećaće se rizik od nelikvidnosti preduzeća. I Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da gledano sa stanovišta privrede i njene konkurentske pozicije u svetu, devizni kurs dinara u odnosu na evro nema realno utemeljenje.

- Trenutni kurs je posledica prevelike ponude evra koja je izazvana prodajom imovine u privatizaciji i velikim zaduživanjem u inostranstvu, ali i određenim pritiskom uvoznog lobija. Kada dođe do postepene stagnacije privatizacionih prihoda, doći će do povećanja rizika na tržištu, pa postoji velika verovatnoća da će i strane banke na tržištu Srbije „posumnjati“ u domaću valutu i tražiti evre, što bi moglo dovesti do kraha dinara - upozorio je Đogović dodajući „da NBS treba da prestane da veštački jača dinar preko visokih kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti, a da kreatori ekonomske politike ozbiljnije krenu sa transformacijom javnih sistema i državne uprave kako bi se smanjila javna potrošnja“.

Ostale vestiArhiva