Predsednik ECB Žan Klod Triše je rekao da ta kamatna stopa i dalje pogoduje ekonomskom rastu, sugerišući da ima prostora da se ona u budućnosti još podigne.

Odluka ECB će doprineti da "srednjoročna i dugoročna inflaciona očekivanja u evrozoni ostanu čvrsto usidrena na nivou koji će biti u skladu sa stabilnošću cena", kaže Triše i objašnjava da je i ubuduće potrebno "odlučno i blagovremeno delovanje" kako bi se na srednji rok obezbedila stabilnost cena.

Posle Trišeove izjave je došlo do blagog pada evra u odnosu na dolar, ali na evropskom finansijskom tržištu nema znaka nestabilnosti.

ECB koja određuje monetarnu politiku privrede 13 država sa 317 miliona ljudi i više od 15 odsto svetskog bruto-domaćeg proizvoda, je od početka tekućeg ciklusa, u decembru 2005. godine, kamatnu stopu dizala u sedam navrata, sa početnih dva odsto.

Opšta je ocena da je uprkos potresima na berzama i strahu od mogućeg svetskog ekonomskog usporavanja, glavna briga ECB obuzdavanje inflacije. Povećanje kamata je osnovno oružje u borbi sa inflacijom, ali ono vodi usporavanju poslova.

Inflacija u 13 država "zone evra" je prema podacima Evropske unije procenjena na 1,8 odsto za februar i ista je kao u januaru, odnosno ispod je preporuke centralne banke o granici od dva odsto. Ispitivanje Dau Džonsa u 55 vodećih finansijskih institucija pokazuje da sve očekuju povećanje kamata, a 34 predviđaju da će ECB do juna povećati kamatu na četiri odsto.

Inače, na tržištima vlada nestabilnost od kako je bivši predsednik američkih Federalnih rezervi Alen Grinspen prošle nedelje rekao da bi SAD mogle da se nađu u recesiji do kraja godine.

Pad akcija na kineskim tržištima se raširio kao virus preko Azije do Evrope i SAD, a zatim nazad, pa još jednom u krug, dok trenutno izgleda da su se cene akcija smirile.

Na prošlomesečnom sastanku saveta guvernera ECB, Triše je rekao da "stroga budnost ostaje suština osiguranja stabilnosti cena," što je za ekonomiste bio znak da će doći po povećanja kamata, ali sada se postavlja pitanje da li ća to izazvati nova saplitanja na tržištima.

Analitičari kažu i da i ne. Veće kamate će dodatno ojačati evro i izazvati lavinu kriitika nekih evropskih političara, posebno francuskih, koji strahuju da će skup evro zakočiti njihov izvoz. Sa druge strane, tržišta lako mogu da poskupljenje evropskih kamata vide kao znak stabilnosti koji će razvejati sumnje trgovaca.

Istovremeno, odnedavni pad nezaposlenosti, posebno u Nemačkoj, može da ohrabri sindikate da krenu u borbu za povećanje plata - što bi ubrzalo inflaciju. IG Metal, moćni nemački sindikat koji broji nekih 3,4 miliona članova, već traži 6,5 odsto veće radničke plate za ovu godinu.

Ostale vestiArhiva