Uticaj kursa na spoljnotrgovinsku razmenu, posebno na izvoz i dalje je aktuelna tema, mada su izvozni rezultati ostvareni tokom prethodnih nekoliko godina (kao i u januaru 2007) zadovoljavajući. Uprkos tome, pitanje u kom pravcu će ići kurs dinara u narednom periodu i kakav će to efekat imati na spoljnotrgovinski i bilans tekućih plaćanja zemlje, kao i industrijsku i ukupnu ekonomsku aktivnost u zemlji, iziskuje odgovor. A statistika kaže da e u prva dva meseca ove godine kurs dinara prema evru nominalno depresirao za 1,2 odsto, dok je realni kurs dinar-evro depresirao za jedan odsto. Dakle, početak 2007. nije doneo nastavak trenda snažne apresijacije dinara koji je zabeležen u drugoj polovini 2006. godine, ali treba reći da je sezonski "dinar slab" u prvom kvartalu. I sukcesivna smanjivanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije doprinosila su smanjenju apresijacijskih pritisaka ali i uticala su na dalji pad kamatnih stopa.
Treba, međutim, podsetiti da većina zemalja u tranziciji, i pored znanih apresijacija svojih valuta u proteklim godinama beleže rapidan rast izvoza (i uvoza).
Dakle, čini se da realna apresijacija i verovatna precenjenost valuta ovih


zemalja nije bitnije

uticala na izvozne performanse tih ekonomija, što može
da bude veomo indikativno za Srbiju i da navede na zaključak da bi blaga realna apresijacija, koja se čini dosta verovatnom, bila održiva na srednji i duži rok.
U tom kontekstu važno je istaći da Srbija beleži najviše dolarske stope rasta izvoza (osim BIH, koja je rekorder sa 53,6 odsto ) i uvoza u okruženju. Ipak, snažan rast izvoza (od 2000. do 2006. čak četiri puta kumulativno u dolarima, a u evrima prosečno 20,3 odsto ) ostvaren je sa veoma niske baze pa je razmena po stanovniku u Srbiji još uvek najniža u regionu.
I mada se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći kako se intenzivno jačanje dinara (od sredine prethodne godine) odrazilo na domaći izvozni sektor, realno je očekivati da će rezultati razmene u prvoj polovini 2007. godinekoja je, sudeći prema januarskom bilansu dobro startovala verovatno dati odgovor na tu dilemu. Ključno pitanje je da li će se nastaviti snažan rast produktivnosti rada i minimalni rast jediničnih troškova rada (u 2006. 1,6 odsto ). U tom slučaju bi evenutalnaa realna (a možda čak i nominalna) apresijacija srpske valute, koja se čini izvesnom imajući u vidu očekivane visoke kapitalne prilive, bila održiva i ne bi bitnije usporavala dinamičan tempo rasta izvoza kao i industrijsku proizvodnju. S druge strane realna depresijacija dinara značila bi zadržavanje zatečene privredne strukture i dodatne inflacione pritiske.
Nema sumnje da izvoznici tgrpe gubitak zbog apresijacije dinara ali je činjenica, takođe, zahvaljujući višim cenama primarnih proizvoda - npr. kod čelika ili bakra na svetskom tržištu mogu računati i na izvesnu kompenzaciju. Tačno je i da je domaća jeftina energija kompenzacija za apresijaciju i da se, u određenoj meri, vrši zamena inputa iz domaćih izvora uvoznim, kao i da se prodajom na domaćem tržištu (umesto na inostranom) delimično može nadomestiti eventualni gubitak, ali ti faktori ne mogu imati bitniji uticaj. Ključno pitanje je koliko rast produktivnosti rada i uopšte snižavanje troškova, mogu da kompenzuju realnu apresijaciju.
U toku 2006. godine rast produktivnosti rada u industriji koja čini 95 odsto izvoza Srbije iznosio je 14 odsto , što je nešto više od realne apresijacije dinara prema evru. Ključni faktor snažnog rasta produktivnosti, pored smanjivanja broja zaposlenih, jeste efekat privatizacije kao i uključivanje u međunarodnu podelu rada domicilnih transnacionalnih kompanija. Postoji opasnot da realna apresijacija bude prebrza i da je (očekivani) rast produktivnosti ne može ispratiti. To bi dovelo neto izvoznike u težak položaj i što je, posebno bitno, praktično bi onemogućilo pojavljivanje novih izvoznih preduzeća. Krajem prethodne godine došlo je do ubrzanja rasta uvoza i usporavanja rasta izvoza, te se postavlja pitanje koliko je ova promena tendencija u robnoj razmeni posledica oštre aprecijacije kursa dinara prema evru a koliko rasta lične tražnje stanovništva (pre svega, zarada) kao i rashoda budžeta (realno za 16,6 odsto ). U drugoj polovini prošle godine bilo je evidentno slabljenje performansi širokih izvoznih grupa dok je rast izvoza pre svega bio posledica izuzetnih performansi metalurške industrije u kojoj dominiraju velika preduzeća koja nisu direktno pogođena poskupljivanjem kredita ni apresijacijom dinara.
Indikativna je analiza Ekonomskog instituta (MAT, mart 2007) u kojoj se poredi ponašanje neto izvoznika i neto uvoznika pri visokoj realnoj apresijaciji dinara u januaru 2007. i 2006. godine. Pokazuje se da izvoz neto-uvoznika beleži znatno višu stopu rasta od izvoza neto izvoznika i obratno, kao i da netoizvoznici imaju mnogo veću stopu rasta uvoza od neto uvoznika. Dakle, ponašanje preuduzeća u situaciji kada domaća valuta apresira sasvim je očekivano - neto izvoznici smanjuju razliku između izvoza i uvoza kako bi jeftinijim uvoznim inputima nadomestiti gubitke izvoznih prihoda dok neto uvoznici imaju finansijskih mogućnosti da povećaju izvoz.

Ostale vestiArhiva