Narodnoj banci Srbije građani najčešće upućuju prigovor na rad banaka i to zbog obračunatog kursa pri otplati kredita, valutne klauzule, povećanja kamatne stope, troškova prevremene otplate zajma. Klijenti se žale i zbog neažurnog obaveštavanja Kreditnog biroa o njihovoj zaduženosti, a imaju i zamerke na provizije za vođenje tekućih računa, visinu troškova njegovog zatvaranja i neurednog dostavljanja izvoda.
Govoreći o 100 dana rada Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga, Radovan Jelašić, guverner NBS, ukazao je juče da broj i vrsta bankarskih usluga ubrzano rastu, kao i stepen njihove složenosti.
- Veliki broj građana pojedine usluge koristi prvi put ili ih koristi samo jednom u svakih 10 ili 20 godina, a banke se trude da se njihovi proizvodi razlikuju jedni od drugih. Zato su građanima važna objašnjenja, ali i zaštita - rekao je guverner NBS.
Za prvih 100 dana rada Centar je primio 273 prigovora građana. Od toga 204 na banke, 55 prigovora upućeno je na osiguranje, a na lizing 14. Od ukupnog broja prigovora 31 odsto se odnosilo na rad tri banke, a preko 50 odsto na rad sedam istih banaka.
- Klijenti moraju da imaju na umu da ugovori velikog broja banaka idu isključivo u prilog banaka. Ugovori i objašnjenja povodom promene kamatne stope pojedinih banaka sadrže i odredbe poput: „Banka zadržava pravo primene promenljive kamatne stope u skadu sa aktima poslovne politike banke“. Dešava se i da se valutna klauzula pojašnjava podsećanjem da je u „našoj zemlji usvojen princip monetarnog nominalizma“, što je stvarno teško razjasniti šta zapravo znači - ističe Jelašić.
On je rekao da će od maja banke biti dužne da NBS dostavljaju podatke o ukupnom broju pismenih prigovora, kao i o ukupnom broju rešenih prigovora, a centralna banka će nastaviti svoje aktivnosti na zaštiti potrošača. Inače, zbog neadekvatnog iskazivanja efektivne kamatne stope, jedna banka je platila kaznu od više desetina miliona dinara, dok je druga uputila prigovor, ali će najverovatnije i ona morati da plati kaznu.

Nova vlada, manja inflacija
Donošenjem vladine uredbe o privremenom finansiranju, po rečima Jelašića, nisu poremećeni ni kurs dinara ni stabilnost cena, a ni u aprilu i maju ne očekuje se značajniji rast cena.
On je naglasio da je bazna inflacija u martu iznosila četiri odsto, a ukupna inflacija 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i ocenio da bi bazna inflacija bila manja da je formirana nova vlada Srbije. On je podsetio da je osnovni cilj NBS u 2007. godini da se bazna inflacija kreće u granicama od četiri do osam odsto i ukazao da bi bilo mnogo bolje da se što pre oformi vlada, da bi se videlo u kom pravcu će ići dalje reforme u Srbiji.
- Ako nešto Srbija nema, onda je to vreme - ukazao je Jelašić.

Ostale vestiArhiva