Ovogodišnja žetva pšenice će, prema prvim procenama, doneti manje prinose nego prošle godine, a prosečan rod hlebnog žita neće preći prosečnih 3,5 tona po hektaru. Sa posejanih 570.000 hektara, sa njiva u Srbija požnjeće se oko dva miliona tona hlebnog zrna, što će moći da podmiri domaće potrebe, a prema procenama, za izvoz će preteće između 120.000 i 200.000 tona pšenice.
Pale su i prve ponude mlinara, koji za kilogram pšenice plaćaju između devet i 10 dinara, dok vojvođanski ratari tvrde da za manje od 12 dinara po kilogramu nemaju računicu za proizvodnju. Zbog prolećne suše, i pored obilnih padavina poslednjih dana, kukuruzu, soji, šećernoj repi i suncokretu još uvek nedostaje vlage.
- Ove godine beležimo atipične i stresne uslove za razvoj pšenice. Setva je krenula sa deficitom vlage u zemlji, a suša je nastavljena i tokom zime. U maju smo imali vremenske nepogode praćene olujnim vetrom i gradom. Najveće štete je pretrpela pšenica jer je polegla, pa će biti problema prilikom košenja - kaže Gordana Čalić, savetnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Od ukupno 1,75 miliona hektara, u Vojvodine je ove godine 290.000 hektara pod pšenicom, a očekuje se da ovogodišnji rod ne bude veći od 3,7 tona po hektaru.
- Kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa dobro napreduju, i oporavili su se od suše. Prinosi zavise od vremenskih prilika. Za sada je gotovo izvesno da će zbog niske ugovorene cene suncokreta, od svega 175 evra po toni, vladati nedostatak ovog zrna.
O cenama ovih kultura, kažu paori, još je rano govoriti, ali pozivajući se na sušu i odsustvo pomoći države kod setve, očekuju da će za kilogram pšenice dobiti 12 dinara. Mlinari se još uvek dogovaraju, ali je gotovo izvesno da cena neće biti mnogo veća od 9,5 dinara koliko je ratarima ponuđeno lane.
- Cena brašna je jako niska, se oko 15 dinara po kilogramu, i ne možemo da ponudimo više od 10 dinara po kilogramu - kaže Bora Mitrović iz „BMB mlina“ u Kaću.
Miroslav Malešević sa Instituta za ratarstvo kaže da ne možemo biti zadovoljni ovogodišnjim prinosima, jer bi prinosi, pogotovo pšenice, trebalo da budu skoro duplo veći.
- Sa stanovišta struke, nikako ne možemo biti zadovoljni, pogotovo što smo sredinom osamdesetih u Vojvodini imali prinos pšenice od pet tona po hektaru - kaže Malešević.

Ostale vestiArhiva