Beograd - Srpski energetski sektor je već 60 godina centralizovan, inertan, spor i lenj u odnosu na promene koje se dešavaju u okruženju. Monopolska pozicija trebalo bi da se razbije naredne godine, kad se očekuje promena vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije - istakla je juče na Drugom energetskom samitu "Energija budućnost Balkana- Investicije gde i kada", koji je organizovao veb sajt Enerdžiobzerver, Zorana Mihajlović Milanović, savetnik za energetiku bivšeg potpredsednika Vlade Srbije.
Ona je podsetila da je zbog neprimenjivanja Uredbe o naplati naknade za eksploataciju mineralnih sirovina, budžet oštećen za 50 miliona evra.
- Kada Vlada objavi svoju strategiju razvoja energetike, kao što je to srpska vlada učinila za period do 2015. godine, svaki privredni subjekat se pita šta će biti posle toga, odnosno kakve su namere ove ili buduće vlade. U slučaju ovog dokumenta nije se mnogo šta desilo, jer zapravo jasna strategija ne postoji i mi smo već više od godinu dana u fazi čekanja - smatra Zorana Mihajlović Milanović.
Miodrag Čanović, pomoćnik ministra za energetiku Crne Gore ukazao je na mogućnosti investiranja u obnovljive izvore energije i istakao da su u toj državi najznačajniji hidropotencijali vodnih tokova, biomasa, energija Sunčevog zračenja, energija vetra, dok čvrsti otpad i geotermalni izvori ne predstavljaju značajnije obnovljive izvore. On je naglasio da su neophodna intenzivnija istraživanja mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i stvaranje uslova za njihovu komercijalnu upotrebu. Ukupni hidroenergetski potencijal Crne Gore, objašnjava Čanović, iznosi oko 11 milijardi KWH godišnje, od čega je dosad iskorišćeno 17 odsto. Udeo postojećih malih hidroelektrana u snazi proizvodnih jedinica iznosi 1,1 odsto, dok je udeo u proizvodnji 0,83 odsto.
Šef Grupe za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Antonela Solujić naglasila je da je razvoj obnovljivih izvora energije označen kao treći prioritet u Strategiji razvoja energetskog sektora Srbije do 2015. godine.

Male hidroelektrane - prioritet

- Strategijom razvoja energetskog sektora do 2015. godine predviđene su mere za intenzivnije korišćenje biomase, iskorišćenje preostalog hidropotencijala. Reč je pre svega o izgradnji malih hidroelektrana i višenamenskih hidroenergetskih objekata. Istovremeno velika pažnja se poklanja i istraživanjima geotermalnih izvora i masovnijem korišćenju Sunčeve energije. Prioritet imaju biomasa i male hidroelektrane. Procenjeno je da je za zamenu 4.000 kotlova potrebno 100 miliona dolara a za izgradnju mini hidroelektrana, na mestima gde za to postoje povoljni uslovi, neophodno je 130 miliona dolara - rekla je Antonela Solujić, šef Grupe za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike.

Ostale vestiArhiva