Agencija za privatizaciju Srbije raspisala je juče drugi tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ po početnoj ceni od 340 miliona dolara. Kupac će morati da ponudi i najmanje 180 miliona dolara investicija i da prihvati sve obaveze iz obaveznog socijalnog programa u okviru kojeg će morati da prihvati 4.691 radnika. Ponovno učešće na tenderu najavili su ruski „Bejzik element“ magnata Olega Deripaske i srpski biznismen Zoran Drakulić, vlasnik kiparske kompanije „Ist point“. Na tenderu je ponuđen prenos ekploatacionih prava i imovina Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija bakra.
Zainteresovani kupci moći će od 14. septembra da otkupe tendersku dokumentaciju po ceni od 10.000 dolara, a rok za dostavljanje zahteva za učešće na tenderu je 5. oktobar. U oglasu se navodi da će nakon prijema zahteva privatizacioni savetnici CA IB, Dilojt i Harison obavestiti konkurente da li su kvalifikovani za učešće na tedneru.
Uslov za učešće na tedneru je da se potencijalni kupac bavi proizvodnjom, preradom ili prodajom bakra ili proizvoda od obojenih metala u prethodne dve godine i da je u tom periodu imao godišnji prihod veći od 250 miliona dolara ili da upravlja imovinom od bar 600 miliona dolara.
Rok za dostavljanje finalnih ponuda za kupovinu RTB-a je 31. oktobar u 17.00. Prema podacima iz tenderske dokumentacije, RTB je u prošloj godini ostvario profit od 4,8 miliona evra, dok su gubici u 2005. godini iznosili 101 milion evra. Kombinat je u 2006. godini proizveo 14.457 tona bakra u koncentratu i 41.387 tona katodnog bakra, dok je u prvih šest meseci ove godine proizvedeno 7.747 tona koncentrata i 17.409 tona katodnog bakra. Drakulić je ovih dana najavio da će obustaviti isporuku koncentrata.
Trenutno svi aktivni rudnici rade znatno ispod svojih kapaciteta, uglavnom zbog nedostatka odgovarajuće opreme i delova, kao i nedovoljnog ulaganja i investiranja u obrtni kapital i imovinu. Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je pošto prvopalasirani ponuđač, rumunski „Kuprom“ ni u dodatnom roku nije platio ponuđeni iznos od 400 miliona dolara. Dugoplasirani na tenderu bio je konzorcijum „Ist pointa“ i londonskog fonda ORN sa ponudom od 340 miliona dolara, ali Vlada Srbije na osnovu mišljenja Sekretarijata za zakonodavstvo nije pregovarala sa dugoplasiranim već se odlučila za novi tender.

Ostale vestiArhiva