- Mobing ili psihološko zlostavljanje u Srbiji je učestalije nego u zemljama u okruženju ili u Evropi. Svaki drugi radnik u Beogradu bio je žrtva mobinga. Situaciju pogoršava i period tranzicije, jer zbog straha da ne izgube posao radnici trpe torturu. Mobing prema srpskom zakonodavstu ne postoji, pa nije ni kažnjiv, za razliku od evropskih zemalja gde je sankcionisan - kaže doktor medicine klinički psiholog Mirjana Vuksanović.
U sektoru funkcionalne dijagnostike gde radi pregledala je poslednjih godina stotine muškaraca i žena i ustanovila da su mobingu, psihološkom maltretiranju od nadređenih i od kolega na poslu, uglavnom izložene žene starije od 35 godina, koje su najčešće visokoobrazovane ili sa srednjom stručnom spremom, udate i imaju oko 15 godina radnog staža.
Žrtve mobinga prepuštene su same sebi, kolege se ne usuđuju da im pomognu, a neretko pridružuju se nadređenom koji sprovodi psihološku torturu, čuvajući tako svoje radno mesto. Zlostavljane osobe ponekad izdrže ili se izbore sa moberom, ali često psihički obole ili se opredele za alkohol.
Da bi se bi se prevazišao i sprečio mobing, doktorka Vuksanović kaže da je neophodno zakonski zaštititi zaposlene i potom te zakonske mere poštovati u praksi preporučuje bolje sindikalno organizovanje i udruživanje radnika.
Prvu tužbu zbog mobinga u Srbiji podnela je Vesna Samardžić iz Kule. Ona je pre tri godine pokrenula spor, koji još uvek traje.
- Sve ima meru dokle se može podneti, a dokle ne. Od zdrave osobe postala sam invalid. Toliki psihološki pritisak sam izdržala. Posle 25 godina rada doživela sam da mi većinski vlasnik preti zato što sam zastupala radnike, manjinske akcionare. Lečila sam se dve godine kod neuropsihijatra i od zdrave osobe stigla do dijagnoze multipleks skleroze - kaže Vesna Samardžić.
Po rečima njenog branioca Antuna Knezija, na proteklim ročištima u njenu korist svedočile su njene tadašnje kolege, koje su sada u penziji, dok su se optuženi za psihološko zlostavljanje pravili nevešti.
- Sva medicinska dokumentacija svedoči da je ona doživela psihogeno reaktivno stanje, kao posledicu šikaniranja na poslu - kaže Antun Knezi, advokat iz Sombora.
Zato što Zakon o radu ne sadrži objašnjenje mobinga, on je svoju odbranu zasnovao na članu koji govori o zabrani diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanje, povredi dostojanstva, koja izaziva strah ili stvara neprijateljsko ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, što je kako tvrdi i opšteprihvaćena definicija mobinga.

Ostale vestiArhiva