Prema podacima Centra, za razminiranje svih lokacija na kojima se nalaze zaostale kasetne bombe, avio-bombe i minska polja potrebno je više od 23 miliona evra, ali novih donatora nema ni na vidiku. Mihajlović ističe da su ovoj vladinoj instituciji, koja projektuje i nadgleda radove na uklanjanju zaostalih mina, poznate sve lokacije na kojima su tokom bombardovanja 1999. godine bacane bombe, ali da je mapa NATO bitna Centru samo da bi se skratilo vreme potrage za projektilima na konkretnoj lokaciji.
- Kada dobijemo GPS podatke, moći ćemo da odemo na tačne koordinate na koje su pale bombe umesto da, recimo, dva dana tragamo za njima na Kopaoniku. Ali, glavni problem je nedostatak novca. Imamo spremne projekte za razminiranje pet miliona kvadrata, ali nemamo zainteresovane donatore niti u zemlji niti u inostranstvu. Trenutno se samo radi na četiri projekta uklanjanja mina, na oko 400.000 kvadrata u rejonima sela Jamena i Morović na granici sa Hrvatskom. U ovoj godini je izvršeno samo još i humano razminiranje terena u selu Samaila kod Kraljeva, gde je SAD finansirala pretragu na oko 280.000 kvadrata - ističe Mihajlović.
Izvesno je da će Evropska agencija za rakonstrukciju finansirati proveru korita ove dve reke i da će tender za izvođača radova biti rapisan do kraja godine, ali za preostalu 31 lokaciju gde su velike avio-bombe, nema donatora.
U Norveškoj narodnoj pomoći, nevladinoj organizaciji koja sarađuje sa Centrom na poslovima razminiranja, kažu da je prva stvar koju treba uraditi po dostavljanju mape NATO, izviđanje i utvrđivanje prioriteta, što će ove dve institucije zajednički obaviti na terenu. Nakon toga bi se krenulo u novu potragu za donatorima.
- Prilika da se pomene problem finansiranja razminiranja biće i konferencija država žrtava kasetnih bombi koja će se od 2. do 4. oktobra održati u Beogradu, u hotelu „Hajat“. Na ovom skupu, na kojem će se govoriti o tretmanu bombama zagađenih područja i pružanju pomoći žrtvama te municije, učestvovaće ne samo države u kojima su upotrebljene kasetne bombe, već i one članice koje su se, poput Norveške i Mađarske, najaktivnije zalažu za njenu zabranu, kaže za „Blic“ predstavnik NPA Jelena Vićentić.
Početkom godine, kako su preneli mediji, norveški ministar inostranih poslova Jonas Gar Stere izjavio je da se ova država „ponudila da ukloni kasetne bombe sa srpske zemlje“.
- Ovo je zahtevan posao, ali uklanjanje neeksplodiranih bombi je neodložna akcija zbog svih onih ljudi koji bi mogli da budu povređeni - izjavio je tada ministar Stere i dodao da će ovaj posao obaviti NPA i da bi trebalo da počne „za nekoliko meseci“.
Inače, tokom ratnih dejstava 1999. godine od kasetnih bombi poginula su 22, a povređeno je 55 civila. To su evidentirani, dokumentovani, slučajevi, dok su u periodu posle NATO bombardovanja od zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombi poginula četiri civila (od čega dvoje dece) i jedan radnik MUP-a, koji je stradao prilikom čišćenja terena, a povređeno je sedam civila, kao i dva vojna pirotehničara na dužnosti.

Ostale vestiArhiva