Srbija se, ipak, neće obrukati na prvoj ministarskoj konferenciji zemalja članica Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, koji je zakazan za petak u Ohridu. Do ponedeljka je pretila istinska opasnost da na ministarskoj konferenciji budemo samo posmatrač. Posle devet meseci odugovlačenja, poslanici Skupštine Srbije ratifikovali su ovaj sporazum.
- Dobro je što ćemo ravnopravno učestvovati u Ohridu baš da bismo rešili problem sa Bosnom i Hercegovinom i njihovim nedavnim uvođenjem carina na naše meso, mleko i prerađevine - kaže za “Novosti” Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, zadužena za odnose sa inostranstvom. - Jedna od prednosti je i to što sada na jednom mestu imamo mehanizam za rešavanje ovakvih prekršaja, koji su se dešavali i ranije, ali nije bilo reakcija.
Matićeva kaže i da očekuje da Srbija neće biti usamljena u borbi protiv carinskih barijera koje je postavila BiH u obliku carine od 40 odsto na uvoz naše hrane, jer u istoj situaciji nalazi se i Hrvatska. Ona smatra da će problem sa Bosancima ubrzo biti rešen.
I Meri O’Mehoni, direktor ekonomskog stola u Paktu stabilnosti i jedan od ključnih tvoraca CEFTA, kaže za “Novosti” da je BiH samo polovično ratifikovala sporazum u Gornjem domu parlamenta, kao i da se zakonom, koji postavlja dodatne namete za poljoprivredne proizvode, krši dogovor o slobodnoj trgovini.
- Zakon o uvođenju carina je u suprotnosti sa BiH i međunarodnim normama i nisam sigurna da li bi on uopšte mogao da bude primenjen - kaže O’Mehoni. - Videćemo da li će taj zakon proći u Donjem domu parlamenta BiH, kao i ratifikacija CEFTA. Još nismo previše uznemireni zbog toga, jer priča nije gotova.
Bosna i Hercegovina je, inače, i u poslednje tri godine često kršila bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini. Bosancima niko nije uzvratio istom merom, jer bi na taj način bila priznata legalnost poteza BiH.
Nedavno se, ipak, čulo da bi Miroslav Lajčak, međunarodni predstavnik u BiH, mogao da suspenduje sporni zakon o uvođenju carina na meso i mleko i tako spreči skandal u primeni CEFTA.
Srbiji, slažu se svi ekonomisti, CEFTA može samo da donese pozitivne efekte, posebno u trgovini sa zemljama sa kojima već imamo suficit, kao što su Bosna, Crna Gora i Makedonija. Jedna od velikih prednosti CEFTA jeste mogućnost zajedinčkog nastupa privrednika iz zone slobodne trgovine na tržištu Evropske unije. Osim Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, članice CEFTA su i Albanija i Moldavija.

Javne nabavke
Zona slobodne trgovine predviđa ukidanje carinskih ograničenja za industrijske i poljoprivredne proizvode u zemljama regiona, najkasnije do 2010. godine. Ovim sporazumom predviđena je liberalizacija javnih nabavki i jače privlačenje investicija u zemlje potpisnice. Postoje i pravila koja treba da se primenjuju na sva javna preduzeća od 1. maja 2010. godine, a sve članice do tada treba da obezbede jednaka prava u sistemu javnih nabavki.

Dozvoljena zabrana
Ako je bilo negodovanja u regionu kada je Vlada Srbije donela odluku o zabrani izvoza pšenice, Meri O’Mehoni kaže da CEFTA dozvoljava preduzimanje zaštitnih mera u slučaju prirodnih nepogoda.
- Suša koja je bila u Srbiji apsolutno dozvoljava da Beograd primeni zaštitne mere, s tim da one budu ograničene u vremenu i kvantitetu - objasnila je O’Mehoni. - Srbija je sve uradila uz poštovanje standarda EU i Svetske trgovinske organizacije. One nisu protiv duha CEFTA.

Ostale vestiArhiva