Zbog nerealnog povećanja plata i velikog broja građana koji uzimaju naizgled povoljne kredite, na tržištu Srbije povećana je potražnja koja trenutno ima veće zahteve od ponude. Proizvođači koriste situaciju u kojoj znaju da će im nove cene biti prihvaćene.
Cene roba na malo u septembru su u proseku više za 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na decembar prošle godine cene na malo su povećane za 6,9 odsto. Troškovi života u proteklih mesec dana povećani su za 1,8 odsto, a u odnosu na poslednji mesec prošle godine za 8,1 odsto. Najveći rast cena u septembru beleže industrijsko-prehrambeni proizvodi koji su skuplji za 3,9 odsto, zatim poljoprivredni proizvodi za 2,5 odsto i piće za 0,8 odsto.
Nacionalnom udruženju potrošača najviše pritužbi stiže zbog poskupljenja životnih namirnica, mleka, mlečnih proizvoda, hleba.
- Građani se žale i na nekontrolisani rast cena drugih proizvoda koji nemaju značajnog udela u zvaničnoj potrošačkoj korpi, a to je sve ostalo. U protekla dva meseca mleko i mlečni proizvodi poskupeli su dva puta, hleb i ulje po jednom, usledilo je sve ostalo linearno. Poskupeli su i proizvodi na zelenoj pijaci, paradajz, krompir. Očekujemo još jedan talas poskupljenja, prvenstveno izazvan rastom energenata. Nadamo se da neće i to pravdati sušom, a zahtevamo poštovanje Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o cenama, kao i Zakona o javnim preduzećima - kaže
Goran Papović, potpredsednik Nacionalnog udruženja potrošača.
Rast cena i nove najave poskupljenja robe po mišljenju ekonomskih stručnjaka uzrokovane su previsokim povećanjem plata u državnom sektoru i činjenicom da građani olako uzimaju nepovoljne kredite.
- Poskupljenje je usledilo zbog neravnoteže između ponude i tražnje. Veća tražnja uzrokovala je manju ponudu, proizvođači su podigli cene jer su u položaju da im se te cene prihvate, a onda i trgovci dižu cene i to je ta inicijalna kapisla kada nastupa zebnja kako će ko da prođe na tržištu. U toj histeriji svako diže cene, iako se do tada uklapao u troškove. Jedno drugo vuče, pa sada dižu cene i oni koji ne bi morali - kaže profesor Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Po njegovom mišljenju, dalji tok tržišne ekonomije zavisi od antiinflatorne politike koju vodi Narodna banka i mogućnosti da smanji tražnju da bi se ujednačila sa ponudom.
- Uzrok ove sadašnje inflacije su primanja veća nego što je realno, naročito primanja u javnom sektoru i državnoj upravi. Povećanje plata za avgust je oko 20 odsto, a proizvodnja je povećana za svega 5,4 odsto. Više se troši nego što se ima - kaže profesor Kanjevac.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da se do kraja godine može se očekivati da inflacija dostigne nivo od sadašnjeg 6,9 do oko 8,6 odsto.
- Naravno, to će sve zavisiti od narednih mera Narodne banke Srbije i od toga da li će i u kojoj meri doći do poskupljenja električne energije. Svakako na kresanje javne potrošnje, koja je inače glavni generator inflacionih tenzija u zemlji, ne treba računati.
Imajući u vidu tekuće inflacione tokove i konkurentsku snagu srpske privrede, devizni kurs je precenjen i nalazi se u funkciji stabilizacionog sidra radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, odnosno držanja naraslih inflacionih tenzija pod kontrolom i, naravno, takav kakav je precenjen, on svakako šteti našim izvoznim pozicijama, kaže Đogović.

Ostale vestiArhiva