Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da je Srbija rekorder u Evropi po broju izbeglih osoba i najavio izmene Strategije i Zakona o izbeglicama. Ljajić je otvarajući skup "Lokalna integracija izbeglica u Srbiji" rekao da odgovornost za to što problem izbeglica nije rešen snosi Srbija, zemlje u regionu i medjunarodna zajednica.
"Napravljen je pomak u odnosu na prošlu godinu, ali smo se od Sarajevske deklaracije o zatvaranju izbegličkih dosijea, potpisane u januaru 2005. godine, odmakli dva milimetra", rekao je on.
Ljajić je naveo da se 500.000 ljudi suočava sa problemima izbegličke populacije, a da se 30 odsto izbeglih vratilo u zemlju porekla.
Istakavši da će najveći broj izbeglica ostati u Srbiji, on je kazao da je lokalna integracija bitna i obaveza je svih institucija u Srbiji, ali da "to što je neko državljanin Srbije ne znači da je rešio svoje probleme".
On je dodao da u rešavanju pitanja izbeglih, Srbija očekuje konstruktivniji pristup zemalja u regionu i pomoć medjunarodne zajednice.
Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da u Srbiji trenutno ima 209.579 interno raseljenih sa Kosova, što je 1.500 više nego prošle godine, a broj izbeglica se smanjio zbog registracije i danas iznosi 98.104.
Dabetić je istakao da je povratak izbeglih u Hrvatsku u "ozbiljnom zastoju", a da teškoće izbeglica u lokalnoj integraciji medju kojima ostvarivanje stanarskih prava, proizilaze iz neodgovarajućih zakonskih okvira.
Šef Misije OEBS Hans Ola Urstad ocenio je da bi puna integracija izbeglica koje žele da ostanu u Srbiji predstavljala veliki korak napred u nalaženju trajnih rešenja za raseljene u regionu.
Predstavnik UNHCR u Srbiji, Lennart Kotsalainen odao je priznanje Vladi Srbije za sve što je ostvarila na polju integracije izbeglica, ali je dodao da još puno preostaje da se uradi i pozvao na intenzivniju koordinaciju domaćih i medjunarodnih aktera.
"Preostale prepreke punoj fizičkoj i pravnoj integraciji izbeglica potrebno je ukloniti pred svima onima koji su izrazili nameru da se integrišu u srpsko društvo" rekao je on, navodeći da je to moguće kroz obezbedjenje prava u oblastima stanovanja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja i socijalnog staranja.

Ostale vestiArhiva