Devizna štednja stanovništva u Srbiji od početka godine povećana je za milijardu evra i iznosi 4,4 milijarde, od čega 38 odsto čine ulozi po viđenju, a oko 40 odsto depoziti oročeni na duže od šest meseci. Štednja u dinarima, naveo je Đumić, manja je oko 37 puta i iznosi ukupno 9,5 milijardi dinara (120 miliona evra), iako je od 2001. do 2006. godine na svaki oročen dinar zarada od kamata iznosila dva dinara, dvostruko više nego na evro.
Predstavnici banaka na okruglom stolu ocenili su da bi za povratak poverenja građana u štednju u domaćoj valuti, zbog ranijih iskustava sa hiperinflacijom, trebalo da prođe još najmanje četiri do pet godina.
Bankari su kazali da su promenljive kamatne stope problem za privlačenje građana da dugoročno štede i ocenili da bi ukidanje poreza na zaradu od kamata na štednju doprinelo povećanju polaganja štednih uloga.
Neke od mera, kako su istakli, kojima bi banke u konkurenciji sa investicionim i penzijskim fondovima, osuguravajućim društvima i ulaganjem u nekretnine, mogle da privuku više štednje su uvođenje jednostavnijih i namenskih modela štednje.

Ostale vestiArhiva