Harald Hiršhofer, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, nedavno je rekao da je u Srbiji poslednjih godina ostvareno dosta napretka.
Ekonomski rast, po njegovim rečima, trebalo bi da se ubrza do kraja godine i to podstaknut rastom stranih investicija, koje su u velikoj meri usmerene na telekomunikacije i bankarstvo. Ali, i dalje je nedovoljan nivo takozvanih grinfild investicija.
- Osnovni rizici odnose se na stranu potražnju, koja sve više raste, a domaća ponuda opada, kao i na kredite građana - ukazao je Hiršhofer.
Upozorenja iz kancelarije MMF-a u Beogradu mogla su se čuti i zbog disbalansa povećanja plata i rasta produktivnosti. Poznata je veza većih plata koje utiču na povećanje potrošnje, kao i na veću mogućnost dobijanja potrošačkih kredita. Povećana potrošnja i manja domaće proizvodnje imaće uticaj na dodatno povećanje već neodrživo velikog trgovinskog deficita.
Vrlo verovatno je i da će MMF ukazati na ubrzanje strukturnih reformi, brže restrukturiranje javnih preudzeća, kao i smanjenje budžetske potrošnje. Ekonomista prof. dr Jurij Bajec smatra da sa
MMF-om treba nastaviti punu saradnju, ali bez potrebe da se ulazi novi finansijski aranžman. Međutim, naglašava on, to ne znači da se sa manje ozbiljnosti saslušaju fondove kritične primedbe koje se odnose kako na tekuću makroekonomsku politiku tako i na institucionalne i reformske promene.
- Najbolje je imati sagovornika koji ne može da vas ucenjuje, a koji može da da veoma korisne sugestije na za nas tradicionalno neprijatna pitanja - smanjenja sve većeg spoljnotrgovinskog i tekućog platnog deficita, zatim kako na jedan ekonomski ali socijalno prihvatljiv način smanjivati učešće javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu, kao i kako ubrzano privesti kraju privatizaciju. Takođe, i kako odrediti razuman redosled restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća i kako nadalje poboljšavati ambijent za privlačenje stranih investicija - kaže dr Bajec.

Ostale vestiArhiva