Srbija je ostvarila značajan napredak u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali konačno zaključenje tog dokumenta i dalje zavisi od pune saradnje s Haškim tribunalom, zaključila je u Briselu Evropska komisija (EK), u izveštaju o napretku potencijalnih kandidata za Evropsku uniju.
"Tehnički gledano, pregovori su završeni, ali konačno potpisivanje Sporazuma i dalje zavisi od pune saradnje s Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, saradnje čiji krajnji ishod treba da bude hapšenje i prebacivanje u Hag svih preostalih begunaca", navedeno je u izveštaju EK.
Srbija je u izveštaju pohvaljena za napredak ostvaren u političkom domenu, pri čemu je apostrofiran značaj usvajanja novog ustava i održavanja parlamentarnih izbora, u skladu s medjunarodnim standardima.
"U periodu koji je usledio neposredno posle izbora, medjutim - do formiranja nove vlade maja 2007. godine, ispoljene su oštre političke podele, što je dovelo do usporenja reformi", ocenjuje EK u izveštaju i dodaje da je nova vlada nastojala da ubrza proces reformi.
"Poboljšana je civilna kontrola vojske. Srbija je u ovom periodu igrala pozitivnu ulogu u poboljšanju regionalne saradnje", ocenila je EK, uz konstataciju da je "Srbija učestvovala u razgovorima o budućem statusu Kosova pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo" i da "nastavlja da to čini pod pokroviteljstvom medjunarodne trojke".
Srbija se našla na tapetu kritike EK zato što "sporo teče reforma pravosudja" i što "još nije usvojen nov pravni okvir".
"Korupcija je široko rasprostranjena. Poštovanje ljudskih prava, uključujući prava žena i Roma, treba da bude bolje. Etnička napetost još postoji", navedeno je u izveštaju.
Istovremeno, EK je naglasila da Srbija mora da uhapsi i Hagu izruči sve preostale optuženike za ratne zločine da bi mogla da zvanično zaključi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
"Srbija, takodje, treba da, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ispolji konstruktivniji prilaz pitanju učešća Kosova u regionalnoj saradnji i drugim forumima", ocenjeno je u izveštaju EK.
U izveštaju je pohvaljen napredak Srbije u uspostavjlanju "funkcionalne tržišne ekonomije", ali se i ukazuje na "potrebu daljih reformskih napora koji treba da Srbiji omoguće da se na srednjoročnom planu uhvati u koštac s konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije".
U odeljku posvećenom evropskim standardima, EK ističe da su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju pokazali da "Srbija poseduje administrativan kapacitet, neophodan za napredak ka EU".
"Srbija je sasvim kadra da sprovede u delo budući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", zaključila je EK.
Što se srpske ekonomije tiše Evropska komisija ocenila je da su osnovi tržišne ekonomije u Srbiji održani od dolaska nove vlade, ali da postoje neslaganja različitih institucija.
"Konsenzus o osnovama tržišne ekonomije je zadržan, ali neslaganje izmedju različitih institucija raste kad je u pitanju stabilna fiskalna politika", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je dodala da je "fiskalna politika 'relaksirana' u drugoj polovini 2006. godine i početkom 2007".
"Uprkos nekom napretku, preterani birokratski zahtevi i složeno zakonodavstvo i dalje ometaju tržište", dodaje Komisija, navodeći da je proces privatizacije državnih banaka "dobro napredovao i takmičarski duh izmedju banaka je uspostavljen na dobroj osnovi".
"Bankarski sektor je izložen relativno malom broju riskantnih aktivnosti. Taj sektor je profitabilan i uopšteno je dobar", navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na ekonomiju u Srbiji.

Ostale vestiArhiva