I u Srbiji i u Crnoj Gori postoje povoljni uslovi za korišćenje obnovljivih izvora energije i njihovu komercijalnu upotrebu, zaključak je Drugog energetskog samita "Energija budućnost Balkana-Investicije gde i kada", održanog u Beogradu, u organizaciji veb sajta Enerdžiobzerver. Šef Grupe za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Antonela Solujić podseća da su obnovljivi izvori energije označeni kao treći prioritet u Strategiji razvoja energetskog sektora Srbije do 2015. godine.
- Akcenat je stavljen na korišćenje biomase i hidropotencijala. Planirana je izgradnja malih hidroelektrana i višenamenskih hidroenergetskih objekata, ali i organizovano istraživanje geotermalnih izvora, i potencijala Sunčeve energije. Procenjeno je da za izgradnju minihidroelektrana, na mestima gde za to postoje povoljni uslovi, treba utrošiti 130 miliona dolara - tvrdi Solujić.
Za realizaciju programa razvoja i primene obnovljivih, energetski efikasnijih tehnologija, u oblasti proizvodnje električne i toplotne energije strategijom su predviđena ulaganja veća od 350 miliona dolara. Te investicije trebalo bi da budu usmerene u izgradnju mini i mikrohidroelektrana, kao i u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih industrijskih postrojenja koja koriste prirodni gas. U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da bi deo tih sredstava trebalo da bude upotrebljen i za proizvodnju električne energije korišćenjem otpada, energije vetra i Sunčevog zračenja. Sredstva za te namene bila bi obezbeđena uglavnom iz domaćih izvora, mada takvi programi širom otvaraju vrata stranim investitorima, što znači da je realno očekivati da će, kada je reč o ulaganjima u obnovljive i alternativne energetske projekte, investicije nadmašiti plan. Jedan od osnovnih ciljeva ovog programa je korišenje postojećeg energetskog potencijala malih rečnih tokova, odnosno izgradnja mini hidroelektrana. Osim toga, program predviđa i intenzivniju upotrebu otpada, biomase i geotermalne energije za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i selektivno korišćenje i Sunčeve energije.
Kada je reč o alternativnim izvorima energije u Crnoj Gori, Miodrag Čanović, pomoćnik ministra za energetiku Crne Gore ukazuje na neiskorišćeni hidropotencijal, zatim energiju Sunčevog zračenja i energiju vetra, dok čvrsti otpad i geotermalni izvori ne predstavljaju značajnije obnovljive izvore. "Ukupni hidroenergetski potencijal Crne Gore, objašnjava Čanović, iznosi oko 11 milijardi KWH godišnje, od čega je dosad iskorišćeno 17 odsto. Udeo postojećih malih hidroelektrana u snazi proizvodnih jedinica iznosi 1,1 odsto.

Ostale vestiArhiva